ВИНАВЕР, Ружа

ВИНАВЕР, Ружа, пијанисткиња, музички педагог, преводилац (Варшава, 1. V 1871 --– Београд, 1942). Студије клавира завршила у Варшави 1890. Исте године са супругом Аврамом, лекаром, дошла је у Шабац. Ратне 1915. преселила се у Београд, где је радила као наставник клавира у Музичкој школи „Станковић". У балканским ратовима била је активна болничарка, а у I светском рату се, са сином Станиславом, повукла преко Албаније на Крф. Радила је као професор у Музичкој школи „Мокрањац" у Београду (1925--1925–1941). Организовала је приватне музичке вечери у Шапцу, а затим и у Београду. Наступала је као пијанисткиња, најчешће изводећи дела романтичара. Сарађивала је са истакнутим уметницима попут Јелке Стаматовић (мецосопран) и Јована Зорка (виолина). Писала је о пољским писцима и објављивала преводе дела пољске књижевности у Новој искри, Босанској вили, Српском књижевном гласнику, Делу и Звезди. По избијању II светског рата крила се у Београду, али је, ипак, ухапшена и убијена у затвору Гестапоа.

ЛИТЕРАТУРА: Споменица Роберту Толингеру, Шабац 1931; С. Ђурић Клајн, Историјски развој музичке културе у Србији, Бг 1971; Музичка школа „Мокрањац" 1899--1899–1974, Бг 1974; П. Буњак, Преглед пољско-српских књижевних веза (до II светског рата), Бг 1999; Р. Пејовић, Концертни живот у Београду (1919--1941), Бг 2004.

М.илица Андрејевић

 

*Текст је објављен у књизи II тома Српске енциклопедије (2013)