Прескочи до главног садржаја

ВИЛОВИЋ, Ђуро

ВИЛОВИЋ, Ђуро, књижевник, новинар (Брела код Макарске, Хрватска, 11. X 1899 -- Бјеловар, 22. XII 1958). У Задру завршио теологију. Католички свештеник био 1913--1915, а потом студирао филозофију у Бечу. Кратко радио као суплент гимназије у Старој Пазови (1919), а потом као новинар београдских и загребачких листова. У току II свјетског рата као присталица четничког покрета био у штабу Д. Михаиловића, због чега је на великом процесу у Београду 1946. осуђен на седмогодишњу робију. Први обимнији рад му је роман везан за свијет боема и умјетника (Естета, Зг 1919), док се касније тематски оријентише на међимурску и далматинску средину (романи: Међимурје, Чаковец 1923; Мајстор душа, Зг 1931; Пицукаре: једнострука кроника многоструког села, Бг--Зг 2010), потврђујући лаку прилагодљивост различитим срединама. Посебно је био опсједнут психологијом жене.

Д. Иванић

У хрватској штампи неприкривено је третиран као личност београдских кругова. Разоткривши 1940. улогу челника „Типографије" А. Д. и директора Драгутина Шулхофа у контактима с Павелићевим емисарима, стављен је на црну листу усташког покрета. Април 1941. дочекао је у Брелима, одакле се бродицом, страхујући од хапшења, криомице пребацио до Брача, а потом до Сплита ставивши се под италијанску заштиту. Припадао је масонском кругу интегралних Југословена и веровао у британске комбинације с покретом лојалиста Д. Михаиловића у обнови Југославије под круном Карађорђевића. Крајем марта 1943. дошао је, уз италијанско посредовање, у додир с Д. Михаиловићем. Био је делегат на конгресу у селу Ба фебруара 1944, а потом шеф Пропагандног штаба ЈВУО. Његов утицај у покрету Д. Михаиловића није био велик. Наступао је као отворени критичар Католичке цркве и њене прозелитске мисије.

С. Ц. Ћирковић

ДЈЕЛА: приповијетке: Хрватски сјевер и југ, Зг 1918; романи: Три сата, Зг 1935; Звоно је оплакало дјевицу, Зг 1938; публицистика: Крвава црква: хрватски попови и фратри у распаду Југославије и у покољима Срба, Земун 2009.

ЛИТЕРАТУРА: Ж. Јеличић, „Ђуро Виловић", у: Пет стољећа хрватске књижевности, 89, Зг 1968; С. Кораћ, Хрватски роман између два рата, Зг 1974; Ј. Хорват, Живјети у Хрватској: Записци из неповрата 1900--1941, Зг 1984; К. Николић, Историја Равногорског покрета, I--III, Бг 1999; И. Ј. Бошковић, ОРЈУНА: идеологија и књижевност, Зг 2006; Н. Жутић, „Суђење Ђури Виловићу 1946. године", Српска слободарска мисао, 2011, 12, 3 (93); Н. Жутић, Ђуро Виловић -- од жупника до четника, Бг 2013.