ВИЛДОВИЋ, Антоније

ВИЛДОВИЋ, Антоније, правник, велики жупан, државни саветник (Гроцка код Београда, 17. XI 1872 --– Београд, 19. XI 1937). Правни факултет завршио је у Београду (1896). Постављен је најпре за званичника Првостепеног суда Београдског округа (1897), потом писара у Првостепеном суду у Нишу (1898), а затим у Смедереву (1899--1899–1903). За начелника Смедeревског округа постављен је 1903, а наредних година за начелника у Рамском и Врачарском срезу и члана Управе града Београда. Био је окружни начелник у Крагујевцу, Врању, Зајечару и Нишу (1904). Током повлачења преко Албаније влада Краљевине Србије поверила му је организацију укрцавања српских избеглица у месту Сан Ђовани ди Медуа. У периоду избеглиштва био је владин делегат у Марсеју. По завршетку рата, поново је био окружни начелник у Нишу, а после успостављања жупанија велики жупан Нишке, Скопске (до 1927) и Бачке области (1927--1927–1929). За државног саветника именован је 1929. Пензионисан је 1936. Имао је чин резервног потпуковника. Целокупна његова архива, која је садржавала и преписку са значајним личностима југословенске краљевине, страдала је у бомбардовању Београда априла 1941. Одликован је Карађорђевом звездом IV степена, Белим орлом V и IV степена, Југословенском круном III и II степена и Орденом Св. Саве.

ИЗВОРИ: Шематизам Србије, 1898--1898–1914; Лична архива.

ЛИТЕРАТУРА: Ко је ко у Југославији, Зг--–Бг 1928; Политика, 20. XI 1937; А., „Антоније И. Вилдовић", Политика, 23. XI 1938.

В.ладимир М. Николић

 

*Текст је објављен у књизи II тома Српске енциклопедије (2013)