ВИЛА

ВИЛА, лист за забаву, књижевност и науку, који је излазио у Београду 1865--1868. Издавао га је и уређивао Стојан Новаковић. Прве три године излазио недјељно, потом десетодневно (1868). Покренут у духу идеја на којима ће настати Уједињена омладина српска, остао је у тијесној сарадњи са омладинским дружинама (Побратимство, Зора, Слобода, Шумадија и др.) и са званичном дјелатношћу Омладине (објављује скупштинске одлуке, предлог устава и др. документе и информације). Прилози везани за рад Велике школе (предавања) и Српског ученог друштва дали су листу академски карактер. Поред оригиналне ауторске прозе (М. П. Шапчанин, Ђ. Јакшић, В. Ђорђевић, Ч. Мијатовић, Љ. Каравелов и др.) и поезије (Ј. Ј. Змај, Ђ. Јакшић, Ј. Сундечић, Л. Костић), богат је преводима (Ј. В. Гете, Н. В. Гогољ, О. де Балзак, В. Иго, А. С. Пушкин, Х. Хајне, И. С. Тургењев, Н. Хоторн, Ч. Дикенс, М. Јокаи, М. Вовчок, одломци Махабхарате). Посебно мјесто добила је народна књижевност (пјесме, приповијетке, једноставни облици), потврђујући вуковску оријентацију уредника. Истовремено се јављају представници позитивистичких учења (превод Џ. Дрејпера), поред домаћих покушаја у том правцу (В. Ђорђевић и др.), укључујући интересовања за школу, за модерне методе васпитања (Е. Лабуле), дијететику, медицину, реализам у књижевности. Помно се прате радови о нашим земљама на другим језицима, а дијелом доносе и њихови преводи (Г. М. Макензи, А. П. Ирби, А. Пипин). Доста простора добили су описи Србије (М. Ђ. Милићевић), лингвистичке, историјске, књижевноисторијске, културноисторијске и филозофске студије (С. Новаковић, М. Ракић, П. Срећковић, М. Кујунџић, Ж. Жујовић). В. је улогом и квалитетом средишњи књижевни лист Србије у доба Михаила Обреновића.

ЛИТЕРАТУРА: Ј. Скерлић, Омладина и њена књижевност, Бг 1966; М. Матицки, Народне песме у Вили, Н. Сад -- Бг 1985; А. Васић, Вила, Садржај и предметни регистар, Н. Сад 1987; П. Поповић, „Један стари књижевни лист (Вила, 1865--1868)", СД VI, Бг 1999.

Д. Иванић