ВИЈОГЛАВА

ВИЈОГЛАВА (Jynx torquilla), мала евроазијска врста детлића (породица Picidae, ред Piciformes), која је, по камуфлажно сивосмеђе-мркој боји пиргастог перја, сличнија совама него типичним детлићима. Од последњих се разликује и меким репним перима, краћим шиљатим кљуном и лобањом без ојачања за ударање о дрво. По кретању више личи на певачице и ретко пузи уз дрво ослањајући се на реп. Дугачка је 16--16–17 цм, са распоном крила 25--25–27 цм. Територијални зов јој је кикотаво падајуће кликтање, а сатерана у шкрипац шишти слично змији. Притом, да би одвратила непријатеља, рашири реп, истегне врат, накостреши темено перје и прави вијугаве покрете главом, по чему је и добила име. У Србији живи свуда где има шума и шумарака, мада обично избегава високе планине преко 1.000 м. Не улази дубоко у густе шуме него се најрадије држи рубова и пропланака, старих воћњака и паркова. Живи у издвојеним паровима. Храни се скоро искључиво мравима. Селица је, па крајем августа и у септембру одлази у подсахарску Африку, а враћа се од средине марта до краја априла. Гнезди се у детлићевим и другим дупљама (не може сама да ископа) у стаблима, дрвеним бандерама и кућицама за птице. Почетком маја полаже 7--7–10 белих јаја првог легла, на којима лежи две недеље или краће, а полетарци излазе у узрасту од три недеље. Има два до три легла годишње. У Србији је опадајућа популација почетком ХХI в. процењена на 5.600--600–8.000 парова.

ЛИТЕРАТУРА: С. Пузовић и др., „Птице Србије и Црне Горе --– величине гнездилишних популација и трендови 1990--1990–2002", Ciconia, 2003, 12.

В.оислав Васић

 

*Текст је објављен у књизи II тома Српске енциклопедије (2013)