ВИДРОВАЦ

ВИДРОВАЦ, село у источној Србији, у Крајини, јужно од долине Јасеничке реке (десна притока Дунава). Смештено је око 5 км северозападно од општинског средишта Неготина, с којим је спојено локалним путем. Насеље је збијеног типа, са основом овалног облика и мрежастим распоредом улица, на 140--140–200 м н.в. У историјским изворима помиње се од 1530. Староседелачка домаћинства досељена су с Косова, из Бугарске и околних села. Током друге половине XX в. број становника је смањен за половину, а један од разлога је одлазак на рад у иностранство. Године 1953. било је 1.665, 2002. 822, а 2011. 656 становника (97,7% Срба). Пољопривредом се бавилo 61,8% активног становништва. За село је карактеристична производња поврћа. У њему се налазе православна црква, четвороразредна основна школа и месна канцеларија.

Србољуб Ђ. Стаменковић

У В. се налази Црква посвећена Св. Николи, подигнута 1906. Саградио ју је зидар Трандафило Гроздановић по типском пројекту архитекте Светозара Ивачковића, у српско-византијском стилу. То је једнобродна грађевина с припратом, наосом и спољашњом тространом, а унутрашњом полукружном апсидом. Унутрашњост цркве подељена је на травеје које формирају пиластри међусобно повезани попречним и прислоњеним луцима. Храм је саграђен од тесаника и није омалтерисан, а почива на каменом соклу, па се порталима приступа преко два степеника. Кровна конструкција је тростепено решена, чиме се јасно издвајају простори припрате, наоса и олтарског травеја. Олтарска ниша покривена је полуконусним кровом. Иконостасну преграду цркве израдила су двојица Вражогрнаца, у складу са неокласицистичким конструктивним начелима. Иконе су осликане по академским концепцијама црквеног сликарства. У цркви се налази архијерејски трон са иконом Св. Саве, као и неколико икона са приложничким натписима, а посебно се истиче један хаџијски Јерусалим, који је са поклоњења Светом гробу донео Хаџи Милоје 1858.

Вук Недељковић

ИЗВОР: Документација Музеја Крајине у Неготину.

ЛИТЕРАТУРА: С. Ивачковић, „Црква у селу Жлни", Српски технички лист, 1894, 1; Споменица тимочке епархије: 1834--1834–1934, Б. м. 1934; Географска енциклопедија насеља Србије, III, Бг 2001; Н. Макуљевић, Црквена уметност у Краљевини Србији (1882--1882–1914), Бг 2007.

*Текст је објављен у књизи II тома Српске енциклопедије (2013)