ВИДИЋ, Милун

ВИДИЋ, Милун, вајар, ликовни педагог (Роге код Пожеге, 9. III 1939 − Београд, 15. XI 2007). Дипломирао (1967) и магистрирао (1970) вајарство на Академији ликовних уметности у Београду, у класи Мише Поповића. Био је један од оснивача вајарске групе „Десет плус". Педагошким радом на Академији уметности у Новом Саду почиње да се бави 1977, одакле као редовни професор прелази на Факултет примењених уметности у Београду (1994--2004). Самостално је излагао у Штипу (1968), Београду (1970, 1973, 1979, 1985, 1988, 2000), Аранђеловцу (1975), Новом Саду (1979), Ужицу, Зрењанину (2002) и Лазаревцу (2003). Од 1967. учествовао је на преко 200 колективних изложби у земљи и у иностранству, као и у раду вајарских колонија и симпозијума у Аранђеловцу, Цазину, Врњачкој Бањи, Кикинди, Бору, Лабину, Прилепу и Свилајнцу. Његове скулптуре постављене у јавном простору налазе се у Смедеревској Паланци, Цазину, Врњачкој Бањи, Аранђеловцу, Краљеву, Локвама у Горском Котару, Лабину, Новом Београду и Свилајнцу, а радови му се чувају у музејима, галеријама и збиркама. У својој поетици изграђеној у оквиру асоцијативних и апстрактних облика В. прихвата лексику модерног пластичког мишљења: од редуктивног принципа фигуралне синтетичке форме, на трагу архетипских и митских представа и искустава руралних алатки са етно-нотом, он временом разуђује форму до система модуларних јединица у простору блиских амбијенталним целинама и инсталацијама. Добитник је награде за скулптуру на 2. изложби југословенског портрета у Тузли (1971), награде изложбе „Простор 76" (1976), Политикине награде (1980), награде за скулптуру 27. октобарског салона (1986), награде из Фонда Иван Табаковић САНУ (1986), премије УЛУС-а (1993) и плакете УЛУПУДС-а (2003).

ЛИТЕРAТУРА: Б. Рајчевић, Милун Видић, Бг 1979; С. Бошњак, Милун Видић: скулптуре, Бг 1985; М. Тодић, Милун Видић: скулптуре, Ужице 2002; Н. Шуица, Милун Видић: простори постојаности, Бг 2003.

В. Грујић