ВИДЕЛО

ВИДЕЛО, политички, економски и књижевни лист који је с прекидима излазио у Београду 1880--1908. и 1920--1922. Први број изашао је 2. I 1880, власника, издавача и уредника Алексе Новаковића. Покренула га је група интелектуалаца из које ће израсти Напредна странка, међу којима су били Милан Пироћанац, Милутин Гарашанин, Стојан Новаковић, Чедомиљ Мијатовић, Милан Ђ. Милићевић, Милан Кујунџић, Мита Ракић. Уређиван од стране амбициозних, критички настројених интелектуалаца, нови лист је бацио јако светло на политичку сцену Србије, откривајући сву њену учмалост. Подвргнуо је жестокој критици друштвено и политичко стање у Србији, указивано је на заосталост земље и навођени су примери развијених земаља које треба следити. В. је имало утицаја на развијање јавног мњења, aли лист се временом све више претварао у страначко гласило. Тако у заглављу листа од краја 1882. не стоји више „лист политички, економски и књижевни", него „орган Српске напредне странке". Напредњаци су за свој програм узели програм листа В. објављен у његовом првом броју.

В. је пролазило кроз исте фазе развоја као и Напредна странка. Лист је излазио углавном три пута недељно, повремено (1882--1886) и чешће, 1906. свакодневно (осим дана после празника, тј. недеље), а 1906. и 1907. два пута недељно. Штампан је у неколико штампарија. До краја 1882. лист је издавао и уређивао Алекса Новаковић, а потом су уредници били: Лазар Комарчић (у два наврата), Чедомир Ђорђевић, Миљан Биљчевић, Душан Ј. Трбојевић, Војислав Маринковић, Димитрије Игњатовић (у два наврата), Миленко Поповић и Мих. Вишековић.

После првог прекида у излажењу листа 1889, други пут су се и В. и Напредна странка угасили 18. XII 1896. На обнову је требало чекати десет година, све до 1906. В. се опет појавило, да би се две године касније угасило. Лист је још једном обновљен после I светског рата. У власништву друштва „Видело", уредници су му били Данило А. Живаљевић и Јован Б. Јовановић, али се лист није дуго одржао (1920--1922).

Осим основног циља, везаног за интересе странке, лист је имао редовни књижевни подлистак и рубрике за књижевну и позоришну критику. Његови сарадници су били неки од најистакнутијих српских књижевника и књижевних критичара: С. Новаковић, Љ. Недић, М. Ђ. Милићевић, М. Глишић, Л. Комарчић, П. Поповић, Ч. Мијатовић, В. Ђорђевић, М. Кујунџић и др. За књижевност су занимљиве рубрике „Листак" и „Из позоришта". Прва садржи и фељтонистичке путописе, политичке репортаже, популарно-научне чланке или пригодне текстове преузете из других публикација. Уз В., од 1880. до 1882, као хумористичко гласило, излазио је Домишљан. У редовном подлистку се објављује проза разнолике садржине -- књижевне, историографске, филолошке.

ЛИТЕРАТУРА: Ј. Д. Митровић, Грађа за историју и библиографију српске периодике до 1920. године, Бг 1984; М. Кисић, Б. Булатовић, Српска штампа: 1768-1995, Бг 1996; Д. Иванић, Књижевна периодика српског реализма, Бг 2008; Српска библиографија. Периодика: 1768-2005, 1, Бг 2011.

С. Мереник