ВИДАЈИЋИ

ВИДАЈИЋИ, беговска породица која исламизацијом није променила презиме, а све време турске окупације је давала зворничке капетане. Али-паша Сархош, капетан, паша (Зворник, ? -- Трабзон, Турска, 1845), био је силник и у породици и у народу. Стрица Мехмед-капетана В. наследио је 1806. на положају мутесарифа, да би после 1811. стекао и упражњену функцију капетана. У српском устанку 1804. деловао је заједно са београдским дахијама. После турског пораза на Мишару био је заточен. Када су српски устаници 1807. продрли до Бијељине, Али-паша је у гоњењу Срба прешао на другу страну Дрине, обесио два Србина, запалио 14 села и један манастир. После револуције у Цариграду 1807, у Зворнику је угушио побуну јаничара. Kао санџакбеглербег je добио Зворник и команду над Бијељином. Зa истицање у хватању противника укидања јаничара 1826. у Сарајеву је 1828. именован за пашу. За време руско-турског рата 1828. постављен је за заповедника турске војске. Године 1829. враћен је за зворничког капетана, да би га већ следеће потукао Махмуд-паша В. и послао у Градачац Портином противнику Хусеин-капетану. Ту је 1831. пришао антиреформском покрету. После Градашчевићевог пораза 1832, прешли су у Славонију, а одатле у Турску, у прогонство ван Цариграда. Помилован је 1835. и дозвољен му је повратак у Босну, али не у Зворник. Живео је у Бијељини, али су га Бјељинци предали да им везир не би спалио град. Одведен је у Травник у септембру 1836, а одатле у прогонство у Трабзон, где је и умро око 1845.

Махмуд-паша Алипашић, капетан, паша (Зворник, ? -- Травник, ?), као син зворничког мутесарифа Али-паше, постао је капетан после 1811, а пре 1818. Беглербег и мутесариф је постао 1826. Био је врло богат. Године 1828. је постављен за сераскера над 25.000 војника. Валија Намик-паша није успео да скрши његову моћ, те је у јуну 1829. на Порти издејствовао ферман да се његово подручје уступи храбром Алији В., уз истовремену доделу ранга паше са два туга. Додела зворничке капетаније Али-паши довела је до отпора Махмуд-паше, јер је тврдио да се капетаније не добијају него наслеђују. Између Али-паше и Махмуд-паше дошло је до сукоба у којем није помогла ни интервенција новог везира. Због тога је 1829. Махмуд-паша био скинут са положаја мутесарифа, уз могућност да остане у Зворнику али на неком имању. Између 27. VIII 1829. и 8. VI 1830. Али-бег В. је постао паша, а вероватно и мутесариф, а Махмуд-паша је на непознат начин реактивиран. Махмуд-паша је заробио Али-пашу и отпратио га као заточеника Хусеин-капетану у Градачац, а сам и даље остао капетан и мутесариф у Зворнику, потом мутеселим до 1850, вршећи налоге босанских везира. У сукобима између Хусеин-капетана и Порте био је у самом вођству босанске олигархије. После њеног сламања доведен је у логор у Сарајево, а одатле упућен у Вучитрн великом везиру, који га је помиловао и упутио у Зворник. Валија је издао ферман о његовој смени са положаја зворничког муселима, мада му, из непознатих разлога, није никада уручен. Био је у вођству босанске антиреформне буне 1850, коју је скршио Омер-паша. Иако су га и Омер-паша и аустријски конзул Атанацковић сматрали за организатора покрета, својом дволичном игром успео се спасти пред прогонима.

Мехмед, капетан, паша (Зворник, ? -- брдо Мишар, 13. VIII 1806), означен као Други, постао је капетан после 1777, после Абдулах-капетана. Службу је вршио до смрти 1806, а до 1802. је био и зворнички мутесариф. Почетком Првог српског устанка помагао је саветима и муницијом српске устанике, али је брзо променио страну. У фебруару 1805, као бивши зворнички мутесариф, био је задужен за чување Вишеградског кадилука. Те је године повео велику војску против српских устаника. У јануару 1806. борио се у Жичком пољу ниже Лешнице, одакле су Турци протерани у Шабац. Међу погинулима на Мишару био је и Мехмед-бег В. са два сина.

ЛИТЕРАТУРА: Сафвет-бег Башагић, Кратка упута у прошлост Босне и Херцеговине, Сар. 1900; В. Поповић, Аграрно питање у Босни и турски нереди за време реформног режима Абдул-Меџида (1839--1861), Бг 1949; Х. Крешевљаковић, Капетаније у Босни и Херцеговини, Сар. 1954; Г. Шљиво, Босна и Херцеговина, 1813--1826, Бл 1988; Босна и Херцеговина 1827--1849, Бл 1988; Босна и Херцеговина 1849--1853, Бл 1990; Босна и Херцеговина 1788--1812, Бл 1992; В. Б. Савић, Ненадовићи, Ва 2004; Б. Храбак, Босна и Херцеговина у доба првог српског устанка, Бл 2004; Х. Камберовић, Беговски земљишни посједи у БиХ од 1878. до 1918, Сар. 2005.

Ђ. Микић