ВИЦКО, Арпад

ВИЦКО, Арпад (Vickò Àrpàd), књижевни преводилац, есејиста (Нови Сад, 31. I 1950). Школовао се у Новом Саду, где је апсолвирао на Филозофском факултету (група за српскохрватски језик и југословенску књижевност). Од 1979. уредник емисије Радио Новог Сада за културу и књижевност на мађарском језику. Од 1970. објавио преко 60 књига српских превода прозе, поезије, есејистике мађарских писаца (Г. Филепа, П. Бендера, О. Толнаија, И. Немета, Т. Варадија, Б. Сомбатија, Н. Гиона, Ј. Херцега, И. Еркења, Л. Вегела, Ђ. Конрада, И. Борија, И. Бибоа, О. Јасија, Ј. Киша, П. Естерхазија, И. Ершија, А. Силађија, И. Кертеса, И. Ловаш, З. Шебека, К. Фараго, О. Фењвеша, А. Серба, Л. Дарвашија) и 16 драмских дела (Л. Вегела, О. Толнаија, Ф. Деака, А. Шите, А. Силађија, И. Ершија, Ђ. Шпироа, З. Егрешија и Г. Берењија). Аутор је антологије војвођанске мађарске новеле Једина прича (Н. Сад 2003) и поезије Јануарски ћилибар (Смед. 2003), као и збирке интервјуа Пролазни жанр (Н. Сад 2011); његови преводи су уврштени у неколико антологија. Осим домаћих удружења, члан је и Мађарског савеза писаца (1990), те оснивач и члан Асоцијације средњоевропских књижевних преводилаца (2000). Добитник је награда за преводилаштво: „Бажаликом" (1986, 2007), награде ДКВ (1991), „Милан Фишт" Мађарске академије наука (1999), „Милош Н. Ђурић" (2002), Искре културе (2003), Медаље културе за мултикултуралност и интеркултуралност (2011), Повеље Удружења књижевних преводилаца Србије (2011), те награде Војвођанског мађарског културног института (2011).

ЛИТЕРАТУРА: И. Негришорац, „Културолошки процеп: врлина или мана?", ЛМС, 2007, 479, 6.

М. Циндори Шинковић