ВИЧЕК, Карољ

ВИЧЕК, Карољ, филмски, ТВ и позоришни редитељ (Нови Сад, 28. VIII 1941). Студирао на Филозофском факултету у Београду. Више година сарађује у Информативном програму ТВ Београд (редакција на мађарском језику). За „Неопланта филм" у Новом Саду реализовао петнаестак документарних и три играна филма. Бавећи се пре свега судбинама и свакодневицом нижих слојева, посебно људи са села, тематски је усмерен ка савременим и актуелним друштвеним проблемима војвођанске средине. Међу документарним филмовима посебно су запажени: Крст са звездом (1972, оспораван и забрањиван), Тест (1976), Идвор-Пупин (1976), Победићемо (1979), који су награђивани на Фестивалу документарног филма у Београду, те Пинки (1978), Балада обешених (1981) и Повратник (1984). У играном првенцу Парлог (1974, Бронзана арена за режију на Филмском фестивалу у Пули) са извесним дефетизмом обрађује тематику младих који напуштају село; у Трофеју (1979, Велика златна арена на Филмском фестивалу у Пули) критички оштро сагледава размере корупције у политичком врху; а у Заласку сунца (1982) третира хипокризију и конфликте у односима богатог гастарбајтера и средине у коју се враћа. У ТВ Нови Сад реализује бројне емисије из културе и образовања, као и неколико ТВ драма: Црни глобус (1977, награда за режију на ТВ фестивалу у Порторожу), Стан (1980), као и серију Највише на свету целом (1993), од које је настао и истоимени филм. У продукцији „Digitel" ради Да није љубави, не би свита било (2003), серију и филм о трагичним данима у време НАТО бомбардовања. У већини филмова на фону друштвених мена и искушења у интимистичком кључу обрађује личне, породичне и социјалне трауме савремених јунака. Косценарист је у већини својих филмова. Редитељски приступ изазовним темама му је директан и храбар, а стил изоштрен и рустичан. Инсистира на снажним карактерима, жестоким емоцијама, моралним дилемама и сукобима, али структурну равнотежу остварује осећањем за филмски ритам. Паралелно са филмским и ТВ активностима, остварује и више позоришних режија у подручју драмског репертоара и мјузикла. Био је директор Новосадског позоришта (1998--2003), које је у том периоду остварило значајне уметничке резултате.

ЛИТЕРАТУРА: Б. Ћурчић, Ђ. Хорват и др., Време расних паса, Н. Сад 2011.

Н.икола Стојановић

 

*Текст је објављен у књизи II тома Српске енциклопедије (2013)