ВИЦЕ ЛОВРОВ

ВИЦЕ ЛОВРОВ, сликар (Дубровник, друга половина XV в. -- Дубровник, између 3. III 1517. и 22. XII 1518). Млађи син которског и дубровачког сликара Ловра Добричевића. Сликарску вештину учио је најпре у радионици свога оца у Дубровнику, а потом у Венецији. Године 1497. вратио се у Дубровник и заједно са братом Марином отворио сликарску радионицу. Из времена њиховог заједничког рада сачувана су писана сведочанства -- уговори о изради олтарских слика. Године 1497. израдили су сликани поклопац у дуборезу (Благовести и 18 фигура) за сребрну олтарску палу за олтар Св. Крста у дубровачкој катедралној цркви. Задовољни изведбом, заступници радова на дубровачкој катедрали наручили су 1498. код Марина и В. полиптих за олтар Св. Ане у катедрали. Према уговору пет фигура светитеља на полиптиху и сцене из живота Св. Јакова на предели требало је да буду лепо насликане добрим бојама и златом. Самостални уметнички рад В. започиње 1506. За капелу Св. Бартоломеја у женском манастиру Св. Марка у Дубровнику завршио је 1508. олтарску слику са пет светитeљских фигура, пределом и рељефном бојеном фигуром Св. Бартоломеја у средини. Године 1510. урадио је велики полиптих за олтар Св. Михаила у Богородичиној цркви фрањевачког манастира у Цавтату. То је и једино његово сачувано дело. Средишње поље са представом арханђела Михаила фланкирају стојеће фигуре Св. Јована Крститеља и Св. Николе, а изнад њих су попрсја Св. Фрање и Св. Бартоломеја. Полиптих има две пределе са сценама идејно везаним за светитељске фигуре испод и изнад којих се налазе. На врху је икона Богородице са Христом, коју окружују Св. Себастијан и Св. Роко. Године 1510. В. је фрескама осликао цркву православног требињског манастира Тврдош, чији су остаци уништени приликом обнове цркве у трећој деценији ХХ в. Био је под утицајем готичко-ренесансног стила свога оца и венецијанског сликара Бартоломеа Виваринија.

ИЗВОР: Ј. Тадић, Грађа о сликарској школи у Дубровнику XIII--XVI в., Бг 1952*.*1952.

ЛИТЕРАТУРА: В. Ј. Ђурић, Дубровачка сликарска школа, Бг 1963.

В.алентина Живковић

 

*Текст је објављен у књизи II тома Српске енциклопедије (2013)