ВЕЗНИЦИ

ВЕЗНИЦИ, граматичке речи коjе повезуjући речи или реченице изражаваjу односе међу њима, нпр. али значи супротност (Он је паметан али лењ), ако значи услов (Ако има, даће), јер значи узрок (Даје јер има) итд. Речи коjе в. повезуjу могу припадати истоj врсти речи (нпр. брат и сестра) или различитим врстама (нпр. Пише, али нечитко и сл.). Понекад в. није неопходан, али његова употреба чини однос између речи или израза које повезује експлицитним или прецизније израженим, уп. Он је устао, она је села и наставили су разговор и Он је устао, а она је села и наставили су разговор. По садржаjу синтаксичке везе коjу изражавају в. могу бити напоредни (координацијски, паратаксички, нпр. и, па, те), повезујући у простој реченици речи са истом синтаксичком функциjом (нпр. Она је вредна и паметна) или повезујући у сложеној реченици њене предикатске делове који су у координацијском односу (Пада киша и дува ветар), и деле се на саставне, раставне, супротне и градацијске; или могу бити зависни в. (субординацијски, хипотаксички, нпр. ако, док, јер), уводећи у структуру главног дела зависносложене реченице њен зависни део, нпр. Отишли су jер jе већ било касно, а деле се по значењу као и реченице којима припадају (изрични, односни, временски и др.). Координацијски везници повезују или предикатске делове независносложене реченице у којој нема зависних клауза (Сија сунце и пада киша), или независне предикатске делове сложене реченице заједно с њиховим клаузама (Сија сунце и пада киша, која постаје све јача), или повезују клаузе које се налазе у напоредном међусобном односу, а имају заједнички главни део (Носи књигу коју је купила и коју жели да поклони сестри). В. у напоредносложеним реченицама (конјунктори) су малобројнији, јаче граматикализовани, општијег су значења и не припадају предикатским деловима које повезују, нпр. Чека аутобус и чита новине. В. и везничке речи у зависносложеним реченицама (субјунктори) многобројнији су од конјунктора, релативно слабије су граматикализовани, релативно су мање уопштеног значења и припадају зависном предикатском делу сложене реченице, нпр. Док чека аутобус, чита новине.

Неки в. су једнозначни (нпр. или, час, чим), а неки вишезначни (нпр. да, док, но). Вишезначни в. имају основно значење и варијантна значења, која су мање или више одређена контекстом. Они могу повезивати предикатске делове сложене реченице чије значењске односе често конкретизују посебне речи (конкретизатори), уп. значења везника па без конкретизатора (Дуго је чекао па је отишао) и с конкретизатором: у значењу узастопности (Дуго је чекао па је онда отишао), узрочно-последичног односа (уп. Није дошла па је отишао и Није дошла па је зато отишао), допусности (уп. Дуго је чекао па није дочекао и Дуго је чекао па ипак није дочекао) и др.

В. се по саставу деле на просте и изведене. Прости (или примарни) в. су најчешће историjски стариjи од других в. и већином су jедносложни (и, а, но...). Изведени (или секундарни) в. су настали од простих в. или других врста речи (али, иако, премда...). В. се по учесталости jављања у истоj реченици деле на jеднократне (а, но, него...) и двократне или вишекратне (или... или...; воља... воља... и др., нпр. Или уђи, или изађи). За разлику од поновљених једнократних в. (нпр. и... и) и двократних в. (нпр. час... час...), двочлани в. састоје се од два несуседна везничка дела у суседним предикатским целинама, који се употребљавају у пару (нпр. не само..., него: Не само да зна правило, него и уме да га објасни). В. су основна група везничких средстава као више или мање граматикализованих речи и израза којима се речи повезују у синтагме, а предикатски делови реченице у сложене реченице. Везничка средства поред в. обухватају: везничке речи --– односне заменичке речи у везничкој функцији, нпр. Ово је улица која је најстарија у нашем граду; везничке изразе --– устаљене изразе од двеју или више непунозначних или десемантизованих речи, које се употребљавају у јединственој везничкој функцији, нпр. Посао је завршен тако да сада можемо ићи кући; везничке спојеве --– везничке изразе који обухватају в. у непосредном суседству са јединственом везничком функцијом, нпр. Урадиће као што ти је рекао; везничке групе -- везници (или в. и везничка реч) који су употребљени у непосредном суседству, али који чувају своја значења и синтаксичке функције па не представљају везнички спој, нпр. Чули смо да долазе, а да не остају дуго; конекторе -- речи и изрази којима се повезују реченице у тексту, нпр. Дакле, видећемо се у петак. У ширем схватању конектори су сва везничка средства у реченици и тексту.

ЛИТЕРАТУРА: М. Стевановић, Савремени српскохрватски језик, I--I–II, Бг 1986; А. Белић, Општа лингвистика, Бг 1998; Ж. Станојчић, Љ. Поповић, Граматика српског језика за гимназије и средње школе, Бг 2010; Ж. Станојчић, Граматика српског књижевног језика, Бг 2010.

П.редраг Пипер

 

*Текст је објављен у књизи II тома Српске енциклопедије (2013)