ВЕТРАНОВИЋ (ЧАВЧИЋ), Мавро

ВЕТРАНОВИЋ (ЧАВЧИЋ), Мавро, књижевник (Дубровник, 1482 -- Дубровник, 15. I 1576). Крштено име Никола. Потиче из дубровачке грађанске трговачке породице италијанског порекла. У бенедиктински калуђерски ред ступио 1509. Школовао се у хуманистичкој школи у Дубровнику. Осим пет година у Италији, боравио је у разним бенедиктинским манастирима на територији Дубровачке Републике, као опат и старешина Мљетске конгрегације. Боравци у тим манастирима оставили су значајни траг у његовој поезији. Његов књижевни рад дели се на два периода. Дела настајала у првом периоду, од којих су нека изгубљена или уништена (љубавна поезија), одражавала су дух ране ренесансе: покладне песме и драме Орфео (прва митолошка еклога у дубровачкој књижевности), Ловац и вила и Историја од Дијане (пастирске еклоге). После замонашења писао је изразито моралистичко-религиозну, религиозно-рефлексивну, сатиричну поезију, посланице, осмртнице, препевавао је (широко парафразирајући) псалме. Био је најдоследнији представник хришћанске ренесансе у Дубровнику, а побожне теме обрађивао је у новој ренесансној форми. Иако превасходно религиозни писац, у највећем делу његове поезије огледала се везаност за савременике и актуелне догађаје. Песме су пуне алузија на дубровачку реалност (друштвену, политичку, црквену), на савременике, нарави, мане друштва, збивања; певао је о себи (чак и тоном аутокарикатуре, Ремета), износио критичка гледишта о вери, моралу, расипништву, Дубровнику и његовој политици, историјским збивањима (о турским освајањима Београда, Мохача, Будима), европским владарима који не схватају опасност од мухамеданства, нетрпељивости према Млечанима, поезији (имплицитна поетика). Са низом савремених писаца био је у блиској вези преко посланица (М. Држићем, П. Хекторовићем и др.). У дубровачку литературу увео је побожну драму, нови жанр прикладан хришћанској ренесанси. Саставио је пет побожних драма са темама из Старог и Новог завета (Посветилиште Абрамово, Сузана чиста, Приказање како братја продаше Јозефа, Приказање од порода Језусова, Ускрснутје Исукрстово). Развијеније од дотадашњих драмских дела, са доста реалистичности, оне су представљале значајан напредак у развоју дубровачке ренесансне драме. Књижевни рад завршио је религиозно-рефлексивним епом Пелегрин (недовршен), најсложенијим и највећим делом те врсте у дубровачкој ренесансној књижевности. По угледу на Дантеа (и друге ауторе) опевао је пут човека који пролази кроз грех и преко кајања досеже до Божје милости. Иако разноврсно и обимно, настајало у распону од седам деценија, његово дело обједињују субјективизам, реалистичност, развијено осећање за природу, оданост Дубровнику и дубока религиозност.

ДЕЛА: „Верши од Абрама", у: М. Дивковић, Наук крстјански, Млеци 1616; Пјесме М. В. Ч., I (прир. В. Јагић, И. А. Казначић), Зг 1871; II (прир. В. Јагић, И. А. Казначић, Ђ. Даничић), Зг 1872; П. Колендић, „Три дослије непознате пјесме дум М. В. Ч*.", Срђ, 1905, 4, 5--6; „В. Орфео", Наставни вјесник, 1909, 17, 2; П. Колендић, „Двадесет песама М. В.*", Грађа за повијест књижевности Хрватске, 1912, 7; А. Дјамић, „Два пастирска драмска призора М. В.", Грађа за повијест књижевности Хрватске, 1968, 29; С. П. Новак, Откриће В. „Историје од Дијане" у Милану и Перасту, Зг 1982, 21, 1--3; Поезија и драме (прир. З. Бојовић), Бг 1994; Избор из дјела (прир. Д. Брезак Стамаћ), Винковци 1999.

ЛИТЕРАТУРА: M. Решетар, „Редакције и извори В. Посветилишта Абрамова", Рад ЈАЗУ, 1929, 237; Ф. Швелец, „М. В.", Радови Института ЈАЗУ у Задру, 1959, 4--5; 1960, 6--7; С. П. Новак, Театар у Дубровнику прије Марина Држића, Зг 1977; Ј. Братулић, „М. В. између библије и апокрифа", Филологија, 1980/1981, 10; З. Бојовић, „М. В.", у: Поезија и драме, Бг 1994; „Антички мит у песништву М. В.", у: Мит, Н. Сад 1996; М. Мухоберац, Сузана чиста, Дубр. 2001; Д. Брезак Стамаћ, Драмско дјело М. В., Сплит 2005; M. Анђелковић, „Елементи стварности у В-ој драми Како братја продаше Јозефа", НССВД, 2006, 36, 2; „Одрази доба М. В. у побожној драми Сузана чиста", НССВД, 2007, 37, 2.

З. Бојовић