ВЕШТАЧКА ИНТЕЛИГЕНЦИЈА

ВЕШТАЧКА ИНТЕЛИГЕНЦИЈА, интердисциплинарна научна област која се бави техничким системима чији је циљ понашање налик човековом. Потреба за оваквим системима проистекла је из немогућности изналажења егзактних решења за веома сложене проблеме и идеје, па се прихватљива решења траже кроз аналогије са људским понашањем. В. и. садржи низ карактеристичних подобласти, као што су: примене рачунара у игрању игара (шах, даме); примене рачунара у доношењу експертских одлука у различитим областима, као што су медицина, војне науке итд. (експертски системи); програмирање рачунара за разумевање природних језика; машинско учење; неуралне мреже, чији је циљ симулирање интелигентног понашања инспирисано репродуковањем веза које се дешавају у животињском мозгу; коришћење рачунара да на бази спољних стимулуса (слика, звук) реагују аналогно реаговању људи (роботика, комуникације човек-машина, рачунарска визија). В. и. је довела до многих спектакуларних достигнућа, као што је победа рачунара „Deep Blue" 1997. над светским прваком у шаху Гаријем Каспаровим. У широкој су употреби веома ефикасни експертски системи у различитим областима примене. Формирани су роботски системи врхунских перформанси на бази концепата в. и. У последње време смо сведоци, после дужег периода стагнације, поновног процвата области в. и. и у концепционом и у практичном смислу. Међутим, в. и. и даље остаје веома далеко од природне, људске интелигенције узете у целини. Почетком 80-их година прошлог века у тадашњој Југославији је постојала мрежа научних институција оспособљених за бављење појединим подобластима в. и. Планско финансирање и тесна веза са актуелним војним истраживачко-развојним програмима довела је до низа значајних резултата, посебно у домену примена. Поједине од ових институција су област в. и. укључиле у своја дугорочна истраживачка усмерења, па је Институт „Борис Кидрич" (Винча) постао препознатљив у интелигентној обради сигнала, Институт „Михајло Пупин" (Београд) у областима роботике, експертских система, неуралних мрежа и расплинуте логике, Институт за примењену математику и електронику (Београд) у области интелигентне анализе сигнала и препознавања говора, Војнотехнички институт (Београд) у области препознавања радарских и телекомуникационих сигнала. Многи српски истраживачи у области в. и. су постали препознатљиви у свету. Осим тога, водеће високошколске установе су укључиле в. и. у своје едукационе програме, најпре у склопу постдипломских и докторских студија, а онда и на основним студијама. Електротехнички факултет Универзитета у Београду је већ почетком 80-их година на Смеру за аутоматику увео предмете Вештачка интелигенција и Неуралне мреже (Срђан Станковић, Милан Милосављевић). На Универзитету у Београду формирани су мултидисциплинарни постдипломски и докторски студијски програми из в. и., заједнички за низ факултета и института. Активности у области в. и. у Републици Србији су од 1983. обједињене кроз посебну секцију Друштва за електронику, телекомуникације, рачунарску технику, аутоматику и нуклеарну технику (ЕТРАН). У оквиру Друштва за ЕТРАН организован је, под руководством Рајка Томовића, низ семинара, конференција и летњих школа са учешћем најпознатијих светских експерата, који су имали веома важну улогу у развоју области. Такође, већ 20 година, сваке друге године, ЕТФ у Београду организује значајну међународну конференцију посвећену неуралним мрежама (Неурел).

ЛИТЕРАТУРА: С. Станковић, М. Милосављевић, „Вештачка интелигенција у склопу друштва за ЕТРАН", Зборник радова 50. конференције ЕТРАН, Бг 2006; J. S. Russell, P. Norvig, Artificial Intelligence: A Modern Approach, New Jersey 2010.

С. Станковић