ВЕШОВИЋ, Радослав Јагош

ВЕШОВИЋ, Радослав Јагош, професор, етнограф, историчар (Букова Пољана код Андријевице, 1891 --– Букова Пољана, 15. I 1968). Пет разреда гимназије учио у српским гимназијама у Солуну и Скопљу, а потом у Призрену завршио Богословско-учитељску школу (1910). Кратко вријеме радио као учитељ, а потом као руски стипендиста на Духовној академији у Кијеву дипломирао 1914. Учествовао у одбрани Црне Горе до пада под власт Аустроугарске јануара 1916. Средином 1916. одметнуо се у шуму и комитовао са својим стрицем Радомиром Вешовићем, безуспјешно настојећи да се преко Албаније пребаци на Солунски фронт. Група се аустроугарским властима предала 1. I 1918. Послије слома Аустроугарске, као присталица уједињења биран у свом крају за посланика Велике народне скупштине у Подгорици, која је у новембру 1918. једногласно изгласала уједињење Црне Горе и Србије и њихов заједнички улазак у новостворену Краљевину СХС. Био директор Гимназије у Пећи, потом 1921. премјештен у Београд, те послат у Париз на студије (на Сорбони). Из Париза прешао у Лозану, гдје је 1931. одбранио докторску дисертацију Толстој и проблем моралног и религиозног васпитања (Tolstoï et le problème de l'éducation morale et religieuse, Paris 1931). По стицању титуле доктора филозофских наука, до Априлског рата 1941. службовао као професор Богословије у Цетињу и у гимназијама у Подгорици и Сарајеву. Од 1945. до пензионисања радио у Беранама (Иванграду) у Гимназији као професор, а после пензионисања живио на свом имању, на Буковој Пољани. Бавио се и научноистраживачким радом; објавио више десетина радова из филозофије, педагогије, етнографије, историје, географије и књижевности. Сарађивао је у часописима: Ловћенски одред, Јужњак, Записи, Зетски гласник, Нова Европа, Преглед, Братство, Гласник Земаљског музеја у Сарајеву, Нови исток и др. Највише радова је објавио из историје и етнографије. Студиозније се бавио Толстојем и под његовим утицајем писао расправе из етике и религије. Његово најзначајније дјело Племе Васојевићи (Сар. 1935), писано је у духу Цвијићеве етнографске школе.

ДЈЕЛО: Поглед на свет и живот и проблем религије, Ск 1939.

ЛИТЕРАТУРА: Р. Боричић, „Др Радослав Ј. Вешовић", Слобода, 1968, 149; Ђ. Д. Пејовић, Друштвено-филозофски погледи у Црној Гори од почетка XIX до средине XX вијека, Тг 1980; Ђ. Д. Пејовић, Просвјетни и културни рад у Црној Гори: 1918-1918–1941, Тг 1982; Н. Рацковић, Прилози за лексикон црногорске културе, Цт 1987; О. Благојевић, Економска мисао у Црној Гори, Бг 1988; Д. Вујовић, Подгоричка скупштина 1918, Зг 1989; Д. Ј. Мартиновић, Др Радослав-Јагош Б. Вешовић (1891-1968), IV, Цт 1991; Р. Делетић, „Толстој из Букове Пољане, Радослав Јагош Вешовић" (поговор), у: Племе Васојевићи, Андријевица--–Пг 1998.

М.иомир Дашић

 

*Текст је објављен у књизи II тома Српске енциклопедије (2013)