ВЕСЛАЊЕ

ВЕСЛАЊЕ, спорт на мирним водама, на стази дужине 2.000 м. Током развоја в. мењале су се веслачке дисциплине, да би се 1996. усталило 14 олимпијских дисциплина: скиф, дубл скул, двојац без кормилара, четверац скул, четверац без кормилара и осмерац, као и дубл скул и четверац без кормилара за лаке веслаче (до 72,5 кг, просечно до 70); у женској конкуренцији: скиф, дубл скул, четверац скул, двојац без кормилара и осмерац, као и дубл скул за лаке веслачице (до 59 кг, просечно до 57). На олимпијским играма мушкарци учествују од 1900, жене од 1976, а дисциплине за лаке веслаче и веслачице уведене су 1996. Светска првенства за мушкарце одржавају се од 1963, за жене од 1974, европска првенства одржавана су 1893--1893–1973, а обновљена 2006. Међународна веслачка федерација (ФИСА) основана је 1892.

Веслачки савез Југославије основан је 1922. у Љубљани, 1924. примљен је за ванредног члана, а 1926. за редовног члана ФИСА. Седиште му је било у Београду (1922--1922–1924, 1936--1936–1941), Сплиту (1924--1924–1934) и Шибенику (1934--1934–1936). После II светског рата 1945. основан je Спортски одбор за веслање, а 1948. Веслачки савез Југославије са седиштем у Београду (1948--1948–1957). Затим је канцеларија савеза пресељена у Сплит, а 1984. вратила се у Београд. Године 2002. савез је променио име у Веслачки савез СЦГ, а 2006. у Веслачки савез Србије.

В. у Србији има традицију дугу 140 година. Веслачко-ватрогасно друштво, као први клуб, основано је у Новом Саду 1872. Потом су основани Веслачко друштво у Великом Градишту 1885, Данубиус у Новом Саду 1886, Тритон у Зрењанину и Високошколско веслачко друштво у Београду 1889. После I светског рата Данубиус и Тритон обновили су рад, а до II светског рата оснивају се нови клубови: Дунав у Панчеву 1921, Београд 1922, Сартид у Смедереву 1924, Веслачка секција Боба у Београду и Галеб у Земуну 1928, Дунав у Београду 1932, Смедерево 1934. и секција Јадранске страже у Обреновцу (1936). Између два рата првенства Југославије одржавана су у Београду (1924--1939, осим 1928. на Палићу и 1930. на Бледу), а Београд је на Сави, код Аде Циганлије, био домаћин Европског првенства 1932. Српски веслачи имали су доста успеха на државним првенствима (на Бледу 1930. освојили су четири од седам титула првака, а посаде Сартида 1931. и 1935. и Београда 1937. учествовале су на европским првенствима). После II светског рата 1945. основани су веслачка секција Црвене звезде, као наследник ВК Београд, и Студент, који су се фузионисали 1948. Формиране су секције у друштвима Сремац у Земуну, Слога у Панчеву, Јединство у Смедереву, Дунав у Новом Саду, Бегеј у Зрењанину и Графичар у Београду. Веслачки савез Србије основан је 1948, а 1951. формирани су београдски Партизан, суботички Партизан и Обилић у Новом Кнежевцу. Убрзо су се као веслачки центри издвојили Београд (са Земуном), Нови Сад и Смедерево, а на државним првенствима до распада СФРЈ највише успеха од српских клубова имали су Црвена звезда, Данубиус, Бегеј, Партизан, Тамиш и Графичар. Прву медаљу на европским првенствима од веслача из Србије освојили су Драгутин Петровачки и Милан Корошец (Црвена звезда) у дубл скулу 1953. До обнављања првенстава Старог континента 2006. то је био једини трофеј. На олимпијским играма Зоран Панчић (Данубиус) и Милорад Станулов (Бегеј) постигли су највеће успехе српског в.: у дубл скулу у Москви 1980. освојили су сребрну, а у Лос Анђелесу 1984. бронзану медаљу, док је Станулов 1978. у скифу освојио треће место на Светском првенству на Новом Зеланду. Почетком последње деценије XX в. почиње постепен успон српског в. које је по повлачењу Станулова и Панчића било у сенци такмичара из Хрватске и Словеније. Српски веслачи су сваке сезоне освајали медаље на великим међународним такмичењима изузев олимпијских игара. Као најјачи веслачки центар издвојио се Београд, а као најуспешнији клуб Партизан, умногоме захваљујући регатној стази на Савском језеру на Ади Циганлији, на којој је одржано неколико важних међународних такмичења: Светско првенство за јуниоре 1978, Светско првенство за млађе сениоре 2003, Светско универзитетско првенство 2008. и прва регата Светског купа 2012. Почетком 2012. ВСС је завршио изградњу и опремање Националног веслачког центра на Сребрном језеру код Великог Градишта чиме су знатно побољшани услови за припреме репрезентативаца Србије. Чланови ВСС 2012. били су веслачки клубови: Бегеј, Галеб, Графичар, Данубиус, Зренекс (Зрењанин), Палић, Партизан, Пирот, Смедерево, Тамиш, Тиса (Тител), Црвена звезда, Чуруг, Сава (Београд), Језава (Смедерево), Београдски универзитет и Наутички клуб „Лиман" (Земун). Најуспешнији такмичари почетком XXI в. су Никола Стојић, Ђорђе Вишацки, Младен Стегић, Горан Јагар, Јован Поповић, Марко Марјановић, Ива Обрадовић, Ивана Филиповић.

ЛИТЕРАТУРА: Спорт у Србији, Бг 1973; Спортски лексикон, Зг 1984; М. Р. Тубић, Југословенски спорт, Н. Сад 2005.

Ж.ивко Баљкас

 

*Текст је објављен у књизи II тома Српске енциклопедије (2013)