ВЕСЕЛИНОВИЋ ХОФМАН, Мирјана

ВЕСЕЛИНОВИЋ ХОФМАН, Мирјана, музиколог, универзитетски професор (Београд, 29. VI 1948). Редовне (1972) и магистарске (1976) студије музикологије завршила на Музичкој академији у Београду. Докторску дисертацију Стваралачка присутност европске авангарде у нас (Бг 1983) одбранила је 1981. на Филолошком факултету у Београду. Од 1973, прошавши кроз сва универзитетска звања од асистента до редовног професора, ради на Музичкој академији / Факултету музичке уметности у Београду. Предаје и на Интердисциплинарним докторским студијама теорије уметности и медија на Универзитету уметности у Београду. Годинама је била професор на Академији уметности у Новом Саду, сарађивала је (до 2000) са Универзитетом за музику и драму из Ростока (Немачка) и Еразмо Универзитетом из Ротердама (Холандија), те била професор по позиву (2003--2003–2005) на Катедри за музику Универзитета Преторија (Јужна Африка). На основу резултата истраживања остварених у оквиру научних пројеката Катедре за музикологију ФМУ у Београду, којим је руководила (Српска музика и европско музичко наслеђе; Светски хронотопи српске музике; Идентитети српске музике у светском културном контексту и др.), приредила је капитално издање српске музикологије, књигу Историја српске музике (Бг 2007). Главни је и одговорни уредник часописа Нови звук / New Sound, те секретар Одбора Одељења за сценске уметности и музику МС. Почетком 70-их година иницирала је установљење фестивала „Музика у Србији", који је 90-их година прерастао у Међународну трибину композитора. Годинама се бавила музичком критиком, сарађујући са Трећим програмом Радио Београда и дневним листом Политика. Шеф је Катедре за музикологију ФМУ у Београду, председник Музиколошког друштва Србије и члан Интернационалног музиколошког друштва.

Научна активност В. управљена је на музику XX и XXI в, са посебним усмерењем ка српској и европској авангардној и постмодерној музици, као и ка бројним теоријским питањима у вези са њом. Темељећи своју методологију и музиколошку поетику на контекстуалној интерпретацији чији је императив аналитичка заснованост, прва је у нашој средини изградила, научно освестила и теоријски образложила савремени интердисциплинарни модел музиколошке компeтенције и, по аналогији са облицима вишемедијске уметности, музиколошких жанрова. Велик број њених научних студија, анализа и есеја, објављених у земљи и иностранству, истичу се по својој оригиналности и теоријској продубљености, по иновативности и суптилним аналитичким разматрањима („Функција технолошког напретка у музици 20. века", Уметност, природа, техника, Бг 1996; „Читање 'музичке тишине'", ЗМССУМ, 1998, 22--22–23; „Problems and Paradoxes of Yugoslav Avant-garde Music (Outlines for a Reinterpretation)", Impossible Histories --– Historic Avant-Gardes, Neo-Avant-Gardes, and Post-Avant-Gardes in Yugoslavia, 1918--1918–1991, Cambridge 2003; „Multimedia Networking and World Music", Music and Networking, Bg 2005; „Silence as a hermeneutic oasis of music", Musicological Annual, Ljub., 2007, XLIII/2; „Revisiting the Serbian Musical Avant-garde: Aspects of the Change of Reception and of Keeping History 'Under Control'", Rethinking Musical Modernism, Bg 2008; „Silence аs Improvisation", New Sound, 2008, 32). У том погледу се издвајају књиге Крешимир Барановић: Стваралачки успон (Зг 1979), Стваралачкa присутност европске авангарде у нас (Бг 1983), Уметност и изван ње --– Поетика и стваралаштво Владана Радовановића (Н. Сад 1991), Фрагменти o музичкој постмодерни (Н. Сад 1997; немачки превод Fragmente zur musikalischen Postmoderne, Frankfurt/М. 2003). За наведене принципе залаже се и у свом педагошком раду, што потврђује и књига Пред музичким делом (Бг 2007), која је настала из предавања одржаних студентима музикологије и композиције. Књига сведочи о самосвојном музиколошком читању и интерпретирању луцидно одабраних фрагмената из домена развоја мисли о савременој музици, али и о сасвим специфичном начину артикулисања изабране материје. Добитник је Велике плакете Универзитета уметности у Београду (2010).

ДЕЛА: „Musicology in the 'Vestibule' of its Conceptual Change", Musikkonzepte --– Konzepte der Musikwissenschaft, Halle 1998, I; „Musicology Facing the Challenges of Computer Projection of its Interdisciplinarity", Computer-Applications in Music Research --– Concepts, Methods, Results, Methodology of Music Research, 1, Frankfurt/M. 2002; „The Ethical Nature of Musicological Fractals", Tijdschrift voor Muziektheorie, Utrecht, 2002, 7; „Musicology vs. Musicology from the Perspective of interdisciplinary Logic", On Methods of Music Theory and (Ethno)Musicology, Frankfurt/M. 2005; „Позиција уметничког објекта у интердисциплинарном научном окружењу: питања интерпретације", ЗМССУМ, 2009, 41; „Musical Notation: The More or The Less Than Sound", New Sound, 2010, 35; „Drama With Music Die Glückliche Hand by Arnold Schönberg as a Multimedia Project", New Sound, 2010, 36; „Reflections on silence", (Auto)Biography as a Musicological Discourse, Bg 2010.

ЛИТЕРАТУРА: В. Перичић, „Др Мирјана Веселиновић-Хофман --– Фрагменти о музичкој постмодерни", НЗ, 1999, 13; T. P. Mlađenović, „Closeness of View: Facing a Musical Work --– Essays on Mutual Projections of Aesthetics, Poetics and Stylistics of 20th Century Music: A Musicological View", New Sound, 2008, 32; В. Радоман, „Историја српске музике: Српска музика и европско музичко наслеђе", ЗМССУМ, 2009, 41; И. Проданов Крајишник, „Музикологија као уметност ", ЗМССУМ, 2010, 42.

Т.ијана Поповић Млађеновић

 

*Текст је објављен у књизи II тома Српске енциклопедије (2013)