ВЕСЕЛИНОВИЋ, Тодор Тоза

ВЕСЕЛИНОВИЋ, Тодор Тоза, фудбалер, селектор репрезентације, тренер (Нови Сад, 22. X 1930). Школовао се у родном граду и стекао звање вишег фудбалског тренера. Фудбал је играо одмалена на новосадском игралишту Славије. У подмлатку Војводине запажен је његов изузетан таленат. Постао је изванредан техничар и ненадмашан голгетер, а стекао је завидну репутацију и као тренер. За први тим Војводине (1947--1952, 1953--1961; до 1950. клуб се звао Слога) одиграо је 550 утакмица, а једну сезону играо је за београдски Партизан (1952/53), с којим је 1952. освојио Куп Југославије (у финалу је побеђена Црвена звезда са 6:0, а В. је дао гол из пенала). На утакмицама Прве савезне лиге постигао је 130 голова, што је клупски рекорд Војводине, а 145 укупно, па се на вечној табели најбољих прволигашких голгетера налази на шестом месту. Четири сезоне био је најбољи стрелац првенства: 1955/56. с 21 голом (с Мујићем из Вележа и Огњановом из Спартака), 1956/57. са 28 голова (изједначио рекорд који је поставио Велфл из Динама 1946/47), 1957/58. са 19 и 1960/61. са 16 (са Прлинчевићем из београдског Радничког). За репрезентацију Југославије 1953--1961. играо је 37 пута, на двема незваничним утакмицама и на 14 утакмица у младој репрезентацији. Био је на два светска првенства: 1954. у Швајцарској није улазио у игру, а 1958. у Шведској дао је три гола на четири утакмице. На Олимпијским играма у Мелбурну, на којима је Југославија освојила сребрну медаљу, дао је четири гола на три утакмице. Са 28 голова у репрезентацији налази се на шестом месту међу голгетерима. Фудбалску каријеру наставио је у ђеновској Сампдорији (1961--1963), у бечкој Вијени (1963/64), бриселском Униону Сен Жилоазу (1964/65) и Аустрији из Клагенфурта (1965--1967). По повратку из иностранства играо је за Пролетер из Зрењанина (1967/68). Тренерску каријеру започео је у клубу Индепендијенте Санта Фе из Боготе (1969--1971), с којим је био првак Колумбије 1971, после чега је постављен за селектора репрезентације те земље (1971--1973), чију је олимпијску селекцију водио на Олимпијским играма у Минхену 1972. Био је тренер Војводине (1974--1977) и с њом био други 1975. Са Олимпијакосом из Пиреја (1977--1980) био је првак Грчке 1980. Као селектор Југославије (1982--1984) пласирао се на Европско првенство 1984. у Француској. После тога је као тренер радио искључиво у иностранству: у Турској у Фенербахчеу из Истамбула (1984/85, 1988--1990, 1996/97, првак 1985. и 1989), Газијантепу (1990/91), Бакиркеју из Истанбула (1991/92) и Каршијаки из Измира (1992/93), у Италији у Катанцару (1986) и Грчкој у Аполону из Атине (1985/86), Дијагорасу са Родоса (1986/87), АЕК-у из Атине (1987/88) и Етникосу из Пиреја (1997/98).

ЛИТЕРАТУРА: Б. Миросављевић, Јубилеј шампиона: 75 година Фудбалског клуба „Војводина", Н. Сад 1989; Н. Јоцковић, Сто година фудбала у Србији, Бг 1996; В. Стојковић, Клуб познатих у фудбалу СЦГ (1903--2005), Бг 2005.

Д. Попов