ВЕСЕЛИНОВИЋ, Бранка

ВЕСЕЛИНОВИЋ, Бранка, глумица (Стари Бечеј, 3. IX 1918). По завршетку трогодишње Глумачке школе у Београду, од септембра 1938. била је ангажована у Народном позоришту Дунавске бановине у Новом Саду. У Уметничком позоришту у Београду радила је од августа 1940. до престанка његовог деловања (1943), а 1945--1945–1947. била је члан Народног позоришта у Београду. У Југословенском драмском позоришту играла је од његовог оснивања (1947) до пензионисања 1978, али наставила да и даље повремено наступа (Дундо Нико, Скуп М. Држића, 2002). Њену глуму одликује истанчан осећај за комично, посебне боје и шарма. У позоришту је остварила запажене улоге као Даница (Б. Нушић, Народни посланик), Уршула (К. Голдони, Рибарске свађе), Живана (В. Јовановић, Наши синови), Персида (Б. Нушић, Протекција), Аљона (Ф. М. Достојевски, Злочин и казна), Белиза (Ж. Б. П. Молијер, Учене жене) и др. Тумачила је, на енглеском језику, насловну улогу у Брехтовој драми Мајка Храброст у Канзас Ситију (САД). Играла је у филмовима Мува (Б. Ћеловић, 1950), Општинско дете (П. Ђорђевић, 1953), Поп Ћира и поп Спира (С. Јовановић, 1957), Заједнички стан (М. Вајда, 1960), Велика турнеја (Ж. Скригин, 1961), Народни посланик (С. Јанковић, 1964), Пре рата (В. Бабић, 1966), Сретни умиру двапут (Г. Шиповац, 1966) и у великом броју хумористичких радио-емисија и телевизијских серија (Р. Л. Ђукић, Н. Новак, Сервисна станица 1959/60, Музеј воштаних фигура 1962/63, Спавајте мирно 1968; С. Јовановић, Д. Добричанин, Круг двојком 1967*)1967).* Међу наградама добијеним за глумачка достигнућа истичу се: Стеријина награда за улогу Гине у Нушићевој Ожалошћеној породици (1964), награда за монодраму Три листа детелине на Фестивалу малих сцена у Марибору (1975), награда за животно дело глумцу-комичару на Нушићевим данима у Смедереву (1993), те награда Змајевих дечјих игара у Новом Саду за тумачење ликова из дечје литературе (1993). За разноврсну друштвено-културну делатност добила је више угледних признања, међу којима је Орден са златним венцем (1976) и звање амбасадора УНИЦЕФ-а за Југославију (1988). Са супругом Млађом, глумцем, основала је Фонд Бранке и Млађе Веселиновић за помоћ инвалидној омладини. Пише поезију, посебно за децу. Успешно се бави луткарством. Излагала је на више самосталних изложби.

ЛИТЕРАТУРА: П. Волк, Илузије на Цветном тргу, Бг 1997; Бранка Веселиновић, Бг 2003; З. Т. Јовановић (ур.), На дну смеха леже сузе, Бг 2003; М. Мирковић, Нушићева велика деца, Смед. 2003.

З.оран Т. Јовановић

 

*Текст је објављен у књизи II тома Српске енциклопедије (2013)