ВЕСЕЛИНОВ, Јован Жарко
ВЕСЕЛИНОВ, Јован Жарко, политичар, народни херој (Кумане код Новог Бечеја, 20. I 1906 --– Београд, 9. II 1982). Завршивши металски занат, од 1923. био је члан Савеза металских радника, Савеза радничке омладине и КПЈ. Запослио се у фабрици „Сартид" у Смедереву, а потом у штофари Владе Илића у Београду. Као партијски радник деловао је у Смедереву, Петровграду (Зрењанину) и Београду. За време боравка у Совјетском Савезу (1926--1926–1930), где је био по одлуци Политбироа ЦК КПЈ, завршио је Комунистички универзитет националних мањина Запада у Москви. Тада је ступио и у чланство Свесавезне комунистичке партије (бољшевика). Секретар ПК КПЈ за Војводину постао је 1930. Учествовао на Конференцији комунистичке омладине Средње Европе у Берлину исте године, као и на саветовању водећих људи КПЈ у Бечу почетком 1931. Убрзо је ухапшен у Љубљани, а Суд за заштиту државе га је осудио на 15 година затвора. Робијао је у Лепоглави и Сремској Митровици, а из затвора је побегао 22. VIII 1941. као члан тзв. митровачке групе 32 комуниста који су претходно прокопали подземне канале. Придружио се партизанима на Фрушкој гори, стао на чело ОК за Срем и приступио организовању борбе против окупатора. Организатор је саветовања ОК КПЈ за Срем у Пећинцима децембра 1941. Током II светског рата био је организациони секретар ОК КПЈ за Срем (1941), члан Бироа ПК КПЈ за Војводину (1942), секретар обновљеног ПК КПЈ за Војводину (1943--1943–1945). Био је већник Првог и Другог заседања АВНОЈ-а, председник Главног народноослободилачког одбора Војводине и секретар Покрајинског одбора Народног фронта Војводине. Након II светског рата деловао као кључна политичка личност Војводине и доследни заговорник њене аутономије у оквиру Србије. Посланик је Привремене скупштине ДФЈ, Уставотворне скупштине, Народне скупштине Србије и Скупштине ФНРЈ; министар за аграрну реформу и индустрију, председник Планске комисије, председник Извршног већа Србије (1953--1953–1957) и председник Народне скупштине Србије (1957--1957–1963). Био је члан ЦК КПЈ (од Петог конгреса КПЈ 1948), ЦК КПС (од 1945), те секретар ЦК СКС (1957--1957–1967) и члан ИК СКЈ (1967--1967–1969). Члан Савезног извршног већа од 1953. Члан Савета федерације и председник ССРН Србије. Носилац Партизанске споменице 1941. и других највиших одликовања социјалистичке Југославије. Резервни генерал-мајор ЈНА. Народни херој од 1952.
ДЕЛА: Сви смо ми једна партија, Н. Сад 1971; Из наше револуције, Н. Сад 1974.
ИЗВОРИ: Покрајински комитет КПЈ за Војводину 1941--1941–1945, Н. Сад --– Ср. Карловци 1971; Окружни комитети КПЈ за Војводину 1941--1941–1943, Н. Сад --– Ср. Карловци 1975; Главни НОО Војводине 1943--1943–1945, Н. Сад --– Ср. Карловци 1977; Окружни комитети КПЈ за Војводину 1944--1944–1945, Н. Сад --– Ср. Карловци 1978.
ЛИТЕРАТУРА: Ж. Атанацковић, Срем у Народноослободилачком рату и социјалистичкој револуцији, Бг 1968; Народни хероји Југославије, II, Бг 1975; Војводина у Народноослободилачком рату и социјалистичкој револуцији 1941--1941–1945, Н. Сад 1984; Историја Савеза комуниста Југославије, Бг 1985; Ј. Попов, Народни фронт у Војводини 1944-1953, Н. Сад 1986; Б. Петрановић, Србија у Другом светском рату 1939--1939–1945, Бг 1992; Ј. Попов, Војводина и Србија: из историје војвођанске аутономије, Ветерник 2001.
В.ељко Станић
*Текст је објављен у књизи II тома Српске енциклопедије (2013)