ВЕСЕЛ, Јосиф

ВЕСЕЛ, Јосиф, лекар, неуропсихијатар, универзитетски професор (Нови Сад, 21. XII 1927). Дипломирао 1956, a специјалистички испит из неуропсихијатрије положио 1961. на Медицинском факултету у Београду. Радио на садашњој Клиници за психијатрију Клиничког центра Србије (1953--1953–1993). Био је директор Клинике за психозе „Владимир Ф. Вујић". Докторску дисертацију одбранио на Мед. ф. у Београду 1977. Током 1959--1959–1969. радио као спољни сарадник у Институту за алкохолизам у Београду, где се усавршавао у области групне психотерапије. Године 1961. објављује први рад у СФРЈ о групној психотерапији алкохоличара. Године 1966--1966–1967. боравио на шестомесечном усавршавању у Француској (болница Св. Ана, Париз), где се усавршавао у области клиничке психијатрије. На клиници „Pitie" усавршавао се у области неурофизиологије (ЕЕГ и ехо ЕЕГ). Асистент на предмету Неуропсихијатрија на Мед. ф. у Београду од 1962, а редовни професор од 1985. Осим на матичном факултету, предавао је психијатрију и на Мед. ф. у Крагујевцу, медицинску психологију на Правном факултету и Вишој медицинској школи у Београду, Приштини, Бањалуци и Фармацеутском факултету у Београду, а групну психотерапију на Факултету организационих наука у Београду. Био је главни уредник новина СЛД Лекар и часописа Алкохолизам и Медицински гласник, члан редакција часописа Српски архив за целокупно лекарство и Енграми. Иницијатор је и први председник секције СЛД за превенцију самоубиства (1979) и потпредседник Секције за психијатрију СЛД. Био је члан Председништва Удружења за превенцију самоубиства СФРЈ, почасни члан Секције за превенцију самоубиства Лекарског друштва Словеније и Удружења здравствених радника Србије. Добитник је плакете поводом 50-годишњице Мед. ф. у Београду, дипломе Савеза лекарских друштава Југославије и захвалнице СЛД.

ДЕЛА: „Алкохолизам и љубавни живот човека" у: Алкохолизам и друштво, Бг 1961; „Доказивање дрога у организму", „Принудно лечење наркомана", „Рехабилитација наркомана", у: А. Деспотовић и др., Човек и дрога, Бг 1971; коаутор, Медицинска психологија са општом психопатологијом, Бг 1976; и И. Ј. Стојановић, Ј. Н. Стриковић, Антиномије живота --– о самоубиству, Љуб. 1985; и М. Јашовић Гашић, „Психосоматика и ендокринологија", у: Д. С. Ђурић (ур.), Основи неуроендокринологије Бг 1985; „Историјски развој психијатрије", „Психијатрија и култура", „Психосоматика", „Алкохолизам", „Наркоманија", „Самоубиство" у: С. Морић Петровић (ур.), Психијатрија, Бг 1985.

ЛИТЕРАТУРА: Р. Б. Чоловић (ур.), Наставници Медицинског факултета у Београду, IV, Бг 2007.

С.рђан Миловановић

 

*Текст је објављен у књизи II тома Српске енциклопедије (2013)