ВЕРХОВНА ШКОЛА

ВЕРХОВНА ШКОЛА, прва школа вишег ранга, у односу на основне четвороразредне школе, после стицања аутономије (Хатишериф, 1830), основана у Београду средином октобра 1830. У намери да се обнови Југовићева трогодишња Велика школа из 1808, Вук Караџић је предложио да се у Београд доведе Димитрије Исаиловић, професор Учитељске школе у Сомбору, што је и учињено. Замишљена као троразредна, реално је била у рангу средње школе. Учило се према предлогу плана самог Исаиловића: српска граматика, општа историја, општи земљопис, јестаствена историја, рачун, немачки језик и писање. Успех прве генерације није оцењиван као повољан. У јесен 1833. школа је премештена у Крагујевац. Већ следеће године имала је три наставника: Димитрија Исаиловића, Исидора Стојановића и Григорија Новаковића, а сваки од њих у своме разреду предавао је све предмете. Тада је утврђен и целовит наставни план: Штил српски, писмена сочиненија у државном животу нуждна; Всемирна и српска историја; Наравоученије, обшча поњатија о праву и о неким гражданским законима понаособ; Државоученије, штатистика, Европа и Азија вообшче; Душесловије, психологија; Баснословије, митологија; Земљописаније; Јестаственица, физика; Численица, аритметика; Њемецка граматика. На захтев Димитрија Давидовића В. ш. је после Сретењског устава реорганизована у гимназију, уз отварање четвртог разреда и постављање још једног професора, а имала је карактер општег усмерења.

ЛИТЕРАТУРА: Р. Миловановић, „Просвета у Србији за прве владе Милоша и Михаила 1815--1842", Настава и васпитање, Бг 1954; Ж. Ђорђевић, Васпитање у Срба, Бг 1958; В. Тешић, Морално васпитање у школама Србије (1830-1878), Бг 1974.

Н. Трнавац