ВЕРТЕП

ВЕРТЕП, христијанизована варијанта обредних поворки маскираних младића, касније школске деце, који су пред Божић, на Бадњи дан, походили домаћинства и изводили драмску игру посвећену рођењу Исуса Христа. Реч в., са значењем места рођења Исуса Христа (пећине), јавља се у XIII в. (врътъпъ). Од 1736. код Срба је био преузет руско-украјински облик речи в. за ознаку религиозне драмске представе извођене поводом рођења Исуса Христа, али и за групу која ту драму изводи (вертепаши, бетлехемари, бетлемари). По својој морфологији и садржају обред je повезан с коледарским поворкама које су обилазиле насеља од Бадњег дана (24. децембар / 6. јануар) до празника Епифаније код католика и Богојављења код православног становништва (6/19. јануар). У делу панонске области и по већим градовима у Србији поворке проносе црквицу -- в. Поворку в. у насељима Србије сачињавало је око шест млађих учесника, ђака: цар Ирод, краљеви Гашпар, Мелхиор, Балтазар (или Валтазар), као и два пастира или губе (Срем). Црквицу -- в. краљеви носе између себе. Цар и краљеви, у белим кошуљама или стихарима, преко рамена и око појаса носе ремење са припасаним сабљама о појасу. Глава је покривена високим капама или крунама од картона, украшеним звездицама и почетним словима имена (И, Г, М, Б/В). Пастири или губе најчешће су прерушавани у преврнуте кожухе или опаклије од крзна са шубарама на глави и крзненом маском на лицу. Опасани су звонима или клепетушама. Долазак поворке пред неко домаћинство оглашавају пастири моткама на чијим су врховима прикачена звона, а домаћини в. уводе у кућу. Певају песме посвећене рођењу Исуса Христа -- Рождество твоје ... или Витлејеме, славни граде, Марица дјева сина породила ..., а потом се изводи драмски део вертепске игре. Црквица -- в. спушта се на средину просторије, често на већ посуту сламу на поду, а потом би краљеви и цар стали у круг. Пастири за то време стоје по страни. Драмски текст в. представља се у виду дијалога између краљева и цара Ирода: „Витлејеме славни граде од Бога, од Бога, Највиши си то од града свакога, свакога, ..." Потом цар Ирод започиње дијалог с краљевима. Током игроказа замахују сабљама, укрштају их изнад црквице. Вертепска игра завршава се дијалозима између пастира који се називају народним именима: Пера, Станко, Јоца, Сима и сл. Текст је често обојен сатирично-шаљивим садржајима и усклађује се разним импровизацијама. И док је први део игроказа посвећен искључиво сакралној теми и рођењу Исуса Христа, други део односи се на световни контекст са примесама саркастичних текстова упућених домаћинима, сеоској управи, стању у заједници.

ЛИТЕРАТУРА: Ј. Удицки, И. Бајић, Вертеп за српску кућу и децу, [Сремска] Митровица 1910; М. Кићовић, Школско позориште код Срба у току ХVIII и на почетку ХIХ века, Бг 1952; Б. Вујовић, Вертепи у Ваљеву, Ва 1977; М. Босић, Годишњи обичаји Срба у Војводини, Н. Сад 1996; Љ. Стошић, Речник црквених појмова, Бг 2006; В. Марјановић, Маске, Маскирање и ритуали у Србији, Бг 2008; З. Радовановић (прир.), Вертепи, Владимирци 2010.

В. Марјановић