ВЕРСЕТ

ВЕРСЕТ (ит. versetto: став, параграф, редак), специфични облик ритмизоване, поетске прозе у Библији и другим светим књигама. Сваки в. је у Библији означен бројевима, а доживљава се као поетизован говор који садржи чиниоце стиховне организације, премда је очигледно да се ту не реализују доследно ни начела квантитативне, ни силабичке, ни тонске версификације. Аналогна појава в. у Курану назива се ајет. У в. се налази мноштво лирских и синтаксичких паралелизама, наглашених ритмичких фрагмената, асонанци и алитерација, спорадичног римовања, чак и местимично препознатљивих стиховних облика, али нема чвршће спроведених стиховних образаца. Модерни песници, у распону од В. Витмена, Ф. Ничеа, А. Рембоа, Лотреамона, преко Р. Тагоре, Г. Аполинера, Б. Сандрара, П. Клодела, па до Сен Џон Перса, А. Гинзберга, Х. Џибрана, као и неки ранији попут Ф. Хелдерлина, Новалиса, А. Мицкјевича и др., користили су в. као основу за истраживање изражајних могућности слободног стиха, слободних ритмова и ритмичке прозе, те посебних жанрова песме у слободном стиху и песме у прози. У српску културу в. је ушао заједно са старословенским преводом Библије, а касније и преводима на народном језику (пре свега В. С. Караџића и Ђ. Даничића). Као основно изражајно средство коришћен је у средњовековном црквеном песништву (службе, акатисти, канони, молитве, похвале, плачеви и др.), често и у црквеном беседништву (хомилије), па чак и у повељама, хрисовуљама, посланицама и сродним жанровима. Најпотпунију рецепцију у модерном добу, захваљујући приређивачком раду М. Павића, имао је в. у опусу Г. Стефановића Венцловића (Црни биво у срцу, Бг 1966). Извесна искуства в. користили су Ј. Ј. Змај, Л. Костић, И. Секулић, Николај Велимировић (Молитве на језеру), Ј. Дучић, М. Црњански, И. Андрић (Ex Ponto, Немири), Р. Петровић, Р. Драинац, Д. Максимовић, С. Раичковић, М. Павловић, М. Павић, И. В. Лалић (Четири канона), А. Ристовић, Б. Тимотијевић, Љ. Симовић, А. Вукадиновић, С. Ракитић, Р. Бели Марковић, Р. Ливада, С. Костић, С. Радуловић, И. Негришорац, С. Нешић и др.

ЛИТЕРАТУРА: Ђ. Трифуновић (прир.), Србљак, Бг 1970; P. Guiraud, La versification, Paris 1970; Ж. Ружић, Енциклопедијски речник версификације, Ср. Карловци --– Н. Сад 2008; Б. Стојановић Пантовић, Песма у прози или прозаида, Бг 2012.

И.ван Негришорац

 

*Текст је објављен у књизи II тома Српске енциклопедије (2013)