ВЕРНЕР РОЗАНОВИЋ, Љубомир

ВЕРНЕР РОЗАНОВИЋ, Љубомир, сликар, сценограф, ликовни педагог (Вуковар, 28. III 1898 -- Осијек, 5. VI 1967). Вишу школу за умјетност и обрт завршио у Загребу. Уметнички пут започео 1918. као први сценограф осјечког позоришта. По доласку у Београд 1920. сарађивао у Радничким новинама, док је у Вуковару уређивао Вуковарску комарицу и Слободну мисао. У Скопљу 1923. учествовао у оснивању Удружења ликовних уметника Вардарске бановине и Друштва пријатеља уметности „Јефимија", а радио и као сценограф у позоришту. У Нишу био секретар Удружења ликовних уметника Моравске бановине и излагао као сликар (1931, 1936, 1938), а у Зајечару постао власник локалног листа Тимок. Поводом прославе стогодишњице ослобођења Тимочке крајине од Турака, 1933. изабран је за председника Одбора за украшавање градова Књажевца, Зајечара и Неготина. У Зајечару и Књажевцу приредио своје прве самосталне изложбе. Из Ниша 1941. прешао у Београд одакле се крајем рата прикључио партизанима. У поратном периоду био директор уметничких школа у Нишу, Шапцу, Сомбору, Неготину и Београду, те један од првих сценографа „Авала филма". Последње године провео у Осијеку. Његово обимно сликарско дело још није пописано ни стручно оцењено. Сликао је пејзаже, мртву природу и социјалне теме, а осим сценографијом, бавио се и карикатуром. Његове слике налазе се у Народном музеју у Београду, у музејима у Зајечару, Нишу, Књажевцу и Осијеку, као и у приватним колекцијама.

ДЕЛА: Мртва природа; Мотив из Београда; Кућа у шуми; Улица; Пејзаж; Партизанска колона.

ЛИТЕРАТУРА: У. Рајчевић, „Удружење ликовних уметника Моравске бановине", ЗЛУМС, 1977, 13; Б. Андрејевић, „Ликовно стваралаштво", у: Историја Ниша, 8, Ниш 1984; Л. Миловановић, „Ликовни уметници у Зајечару" (1920--1945)", ЗНМ, 1994, 15, 2; Л. Миловановић, „Љубомир Вернер (1898--1967)", Развитак, 1997, 37, 198--199.

У. Рајчевић