ВЕРИЖНА ПРИЧА

ВЕРИЖНА ПРИЧА, тип приповетке са ланчаним надовезивањем епизода, посебно заступљен међу причама о животињама, мада се ситуације и реплике могу везати и око других ликова. Интернационални индекс типова истиче формулативност оваквих кумулативних прича. Продор реалија приближава их шаљивим новелама, чији се обрти заснивају на брзом развоју догађаја и већем низу превара или неспоразума. Верижну структуру (нпр. путовања дивљих и домаћих животиња) чине три целине: окупљање јунака, сукоб са противником, разилажење (истим или супротним редоследом у односу на први композициони ланац). Када изостане непријатељ, ликови се међусобно обрачунавају, а тријумфују лукавији, спретнији или најснажнији из групе. Неочекивани обрти, низ неспоразума или изненадно разрешење привидно безизлазних ситуација успостављају динамику забавних згода и омогућавају продор хумора. Најчешће је искоришћена комика ситуације, док понављање дијалога и различити типови набрајања неутралишу радњу и приближавају овакав склоп бројаницама (В. Чајкановић, Српске народне приповетке, Бг 1927, 2, 4, 6, 8, 9).

ЛИТЕРАТУРА: В. Латковић, Народна књижевност, Бг 1975; Н. Милошевић Ђорђевић, „Преглед прозних облика наше усмене књижевности", КИ, 1981, 16, 53; Од бајке до изреке, Бг 2000; H.-J. Uther, The Types of International Folktales, A classification and Bibliography II, Helsinki 2004; С. Самарџија, Облици усмене прозе, Бг 2011.

С. Самарџија