ВЕРИЗАМ

ВЕРИЗАМ (ит. vero: истинито; verismo), књижевни покрет у Италији последњих тридесет година XIX в., који се развио под утицајем натурализма. По Л. Капуани, главном теоретичару покрета, в. означава метод, а не предмет уметности, па објективно приказивање стварности лежи у аутономној форми нарације, док идеал постаје дело које „настаје само од себе". Предговор романа Породица Малавоља Ђ. Верге садржи најамбициознију илустрацију веристичке поетике чији је циљ да реално представи све слојеве друштва стилом који им приличи. Ипак, веристи своја најбоља дела остварују приказујући „примитивну" и „једноставну" стварност нижих слојева и примењујући тзв. „технику регресије". И у српској књижевности с краја XIX в. јављају се сличне тенденције, о чему најбоље сведочи дело С. Матавуља. Истовремено, термин в. почиње да се користи и у књижевној критици да би се истакао особени реалистички или натуралистички карактер дела домаћих аутора. Л. Томановић ће, борећи се против „емпиричко-материјалистичког" правца, осуђивати „веристичке школе" у српској књижевности. С друге стране, М. Цар в. не поистовећује с натурализмом, него га доживљава као варијанту реализма у којој су од одсудне важности форма и језик дела, па ће за њега веристички бити махом они аутори који су својим стилом и језиком, врло често регионалног карактера, успевали да представе неку средину (на првом месту С. Матавуљ, али и С. М. Љубиша). Трагом М. Цара, Ј. Скерлић ће користити термин в. као синоним за „филолошки реализам", али га доживљава као „непотпуни" реализам, будући да је верна употреба језика неког краја само један од чинилаца објективног представљања стварности.

ЛИТЕРАТУРА: Е. Секви, Веризам и његова негација (Верга и Д'Анунцио), Бг 1968; О. Ступаревић, Марко Цар књижевни критичар (задарски период 1880-1919), Херцег Нови -- Бг 1991; М. Зоговић, Књижевна прожимања (Лазар Томановић и италијанска књижевност), Бг 2000; С. Милинковић, Преображаји новеле. Новела од В. Врчевића до С. Матавуља и италијанистичка новелистичка традиција, Бг 2008.

С.нежана Милинковић

 

*Текст је објављен у књизи II тома Српске енциклопедије (2013)