ВЕРГИЈА

ВЕРГИЈА (тур. vergi: порез, дажбина), заједнички назив за систем пореских обавеза у Османском царству. Порези су се делили на шеријатске, текјалифи урфије (обичајне), текјалифи шака и авариз. У шеријатске порезе спадали су: зекат (милостиња), десетак, харач и џизја. Десетак је обавеза давања десетине или другог прописаног дела пољопривредних производа спахији у складу са плодношћу земље. Десетак су давали и муслимани и немуслимани. Харач су плаћали немуслимани у складу са величином земљишта. Џизја је био лични порез свих немуслимана који је плаћала мушка глава породице. Одређиван је према имовинском стању. Текјалифи урфије обухвата порезе одређене султановим канун-намама за сваку област. Плаћани су директно спахији и називају се чифт ресми и испенџе. Чифт ресми је порез који су плаћали муслимански поданици и подразумевао је седмодневни рад на спахијином имању или плаћање 22 акче. Испенџе је порез наплаћиван од хришћанске градске и сеоске раје и у новцу је износио 25 акчи у време султана Мехмеда II Освајача. Текјалифи шака чине намети који су повећавани у кризним временима и који нису били усклађени са финансијским установама Османске империје, попут бадухаве (пореза убираног од лица које се бавило трговином и није обрађивало земљу), нелбехе (пореза који се наплаћивао приликом доласка санџак-бега у место службе), свадбарине и других који су временом озакоњени. Авариз порези су ванредно разрезивани порези од стране Султанског дивана, па се зато називају и дивански порези или диванске дажбине. Ови порези убирани су у време ратних похода или у другим изузетним ситуацијама. Износ пореза утврђиван је према специфичностима и могућностима сваке области. У Османској империји поједине категорије становништва су биле изузете из обавезе плаћања пореза или појединих пореза. Осим највиших државних чиновника, пореза су били ослобађани ајани, имами, проповедници, немуслиманске духовне вође, коџабаше, војнуци, мартолоси, дербенџије, радници у поштама, соланама, рудницима и др. У време танзиматских реформи у Османској империји у XIX в. порески систем је реформисан, а најпре су укинути порези чији износ и време прикупљања нису били утврђени.

ЛИТЕРАТУРА: İ. Ortaylı, Türkiye Teşkilât ve İdare Tarihi, Ankara 2008.

М. Маринковић