ВЕНО ЗОГРАФ

ВЕНО ЗОГРАФ, сликар (околина Дебра у западној Македонији, ? -- ?, друга половина XIX в.). Припадао је кругу дебарских зографа који су веома много радили у области Врања. Сликао је током 60-их и 70-их година XIX в. самостално или са зографима из дебарског подручја. Осим као В. зограф, потписивао се и као В. Илиевич, понекад и са додатком којим истиче дебарско порекло. У почетку слика у области Куманова, а његов најранији рад на подручју јужне Србије је иконостас Саборне цркве у Врању, где допуњује рад Дича Зографа чије сликарске поуке највише следи. Самостално слика олтарске преграде у црквама места Русце (1865--1867), Ново Село (1866), Кршевица (1871), Крива Феја (1873) и Црноштица (1874). Извео је и иконостас у храму у Клиновцу (1867), који је деценију касније дорадио зограф Зафир Василиевич. Они заједнички сликају иконостас цркве Горњег Вртогоша (1867--1868) и храма села Св. Петка (1868). У Доњем Требешињу у осликавању иконостаса придружује им се и Блажо Дамјанович (1868). У наредном периоду В. и Зафир заједно са Аврамом Дичовим сликају иконостас цркве у селу Топлац (1871--1873), а са Нешом калуђером у храму Ратаја (1872--1874). Иконопис В. има све одлике зографског сликарства XIX в. карактеристичног за подручја под османском влашћу. Поштујући ауторитет традиције, он користи старија иконографска решења уз примену нововековног концепта зографског иконописа. На представама се понављају решења утврђена сликарским приручницима (ерминијама), са принципом ретроспективности којем су саображени барокни и рокајни елементи.

ЛИТЕРАТУРА: Н. Макуљевић, Иконопис Врањске епархије, Бг--Вр 2005; И. Зарић, „Храм Света Петка у селу Света Петка код Врања", ЛЗ, 2007, XLVII; Н. Макуљевић, Саборни храм Свете Тројице у Врању 1858--2008, Вр 2008; Ј. Пјевац, „Храм Рођења Пресвете Богородице у селу Ратаје", ЛЗ, 2012, LII.

И. Ћировић