ВЕНИЈАМИН

ВЕНИЈАМИН (Таушановић), епископ браничевски (Пирот, 23. I 1884 --– Београд, 28. V 1952). Као син народног посланика, сестрић познатог политичара Косте Таушановића (чије је презиме носио) и кумче Николе Пашића, имао је све услове за врхунско образовање. Основну школу и гимназију завршио у Београду, духовну семинарију у Кишињеву и богословски факултет у Атини где је 1912. докторирао. Замонашен је 1913. у манастиру Раковици, а исте године је рукоположен у чин јерођакона. а потом у чин јеромонаха. Протосинђел је постао 1919, а архимандрит 1920. У току балканских ратова био је болничар у болницама Кола српских сестара у Београду и Љешу. Наставничку каријеру почео је 1913. као суплент богословије у Београду, а 1914. је постао суплент гимназије у Ђевђелији, потом српске гимназије на Крфу и Волосу. Положивши професорски испит, предавао је у Велесу и Охриду. За епископа бихаћког изабран је 1925, а хиротонисан 1926, за епископа злетовско-струмичког премештен 1929, а 1934. изабран је за браничевског. Развио је живу градитељску делатност и започео 25 нових цркава, од којих је 22 завршио и освештао, као и 38 нових парохијских домова. Организовао је много духовних концерата, предавања и прославу 550-годишњице Косовске битке са централном прославом у манастиру у Раваници. Основао је 1936. у Нимнику први женски манастир у епархији и летовалишта за сиромашну децу у манастирима Витовници, Миљкову, Заови и Сестрољину. За сваки Божић скупљао је помоћ за сиромашне породице, помагао богомољачки покрет и покренуо им лист Светосавски пут и епархијски часопис Браничевски весник. У манастиру Раваници организовао је шестомесечне течајеве за појце, који су изучили и богослужбени типик. За 1940. и 1941. издао популарни календар Браничево. Примио је и збринуо 40 избеглих свештеника, а у манастирима Светој Петки и Раваници отворио домове за избегличку децу. Епархија је била изложена страдању народа, свештенства и монаштва, а конаци у Витовници, Горњаку и другим манастирима су били спаљени. У новоподигнути епископски двор уселили су се окупатори, а после рата органи комунистичке власти, која је аграрном реформом епархији одузела преко 5.500 ха црквених имања. Сахрањен је у катедралном храму браничевске епархије у Пожаревцу.

ЛИТЕРАТУРА: Р. Милошевић, Српска православна епархија браничевска, По 2003.

Р.адомир Милошевић

 

*Текст је објављен у књизи II тома Српске енциклопедије (2013)