ВЕНЕТИ

ВЕНЕТИ, древни европски народ чије се име јавља у различитим облицима (Venedi, Venedae, Venethi, Venethae, Oujenevdai, Venadi) код разних античких, позноантичких и раносредњовековних писаца. Помињу их најпре у I в. хришћанске ере римски писци Плиније Старији и Тацит. За Плинија они су један од народа, уз Сармате, Скире и Хире, који живе источно од реке Висле. Тацит наводи да В. живе између Германа на западу и Сармата на истоку, те између Пеуцина (Бастарна) на југу и Финаца на северу, а да су сличнији Германима него Сарматима јер имају седелачки начин живота и пешадијски начин ратовања, док Сармати цео живот проводе номадски, у покрету и на коњима. У II в. грчки географ Клаудије Птолемеј помиње В., Венетски залив Балтичког мора, на ушћу Висле, што је данашњи Гдањски залив, и Венетске горе (Источнопруско приморско горје). По њему, В. живе око Венетског залива, на доњем току Висле. На тзв. Појтингеровој карти (Tabula Peutingeriana), за коју се обично сматра да потиче из IV или с почетка V в., јављају се већ две међусобно удаљене групе В.: једна као Venedi, источно од Карпата, близу делте Дунава, и друга као Venadi Sarmatae, северно од Карпата. У VI в. готски историчар Јорданес пише да многобројни народ В. живи северно од Карпата, од извора реке Висле, на огромним пространствима, и да се, премда им се имена мењају према различитим родовима и местима, превасходно називају Словенима и Антима. На другом месту пише да В., Анти и Словени, премда носе три различита имена, потичу из једног корена. После Јорданеса, назив В. користе многобројни раносредњовековни латински и германски писци да означе суседне Западне Словене. Исти назив за њих, у облику Wenden, сачували су Немци и Скандинавци до најновијег времена, док Финци и Естонци и данас користе назив истог порекла (Vene) за своје суседе Источне Словене, тј. Русе.

ИЗВОР: А. А. Гиндин, С. А. Иванов, Г. Г. Литаврин (прир.), Свод древнейших письменных известий о славянах, I, I--VI, Москва 1991.

ЛИТЕРАТУРА: G. Labuda, Z. Stieber (ур.), Słownik starożytności słowiańskich, VI/2, Wrocław--Warszawa--Kraków--Gdańsk 1977.

П. Коматина