ВЕНЕДИКТ (Цреповић)

ВЕНЕДИКТ (Цреповић), митрополит грачанички и новобрдски (Лешје код Параћина, последња четвртина XIV в. – манастир Св. Павла, Света Гора, после 20. VI 1459). Син војводе Црепа Вукосавића, унук жупана Вукосава, властелина цара Душана, из Петруског крајишта. Први помен В. из 1411. везан је за решавање дугогодишњег спора око власништва над Богородичином црквом у Лешју, баштинском поседу жупана Вукосава. Иако је спорна црква са поседима још за време кнеза Лазара 1379/80. била враћена властеоској породици Вукосавић, тек одлуком државног сабора и повељом деспота Стефана Лазаревића Хиландару, тај процес је окончан. В. је потврђено власништво над црквом, а Хиландару је начињено обештећење у виду даровања других поседа. Током 1426. боравио је у манастиру Св. Павла на Атосу, где је за њега преведен и преписан први део Шестоднева, док је други део превео сам В. исте године. Остаје отворено питање да ли се под именом Венедикта из једног поменика манастира Лавре Св. Атанасија, којег је својевремено поседима обдарио Цреп Вукосавић, крије В. У истом поменику налази се и име монахиње Анисије, која је била са њим у сродству а умрла је 1426/7. В. се касније вратио на баштинске поседе као лешјански игуман. У време деспота Ђурђа Бранковића стекао је велик углед па је изабран за члана посланства које је почетком 1453. пратило пренос моштију Св. Луке из Рогоса у Смедерево. По свему судећи, В. је постао митрополит грачанички и новобрдски, о чему постоје различита мишљења у историографији. После пада Новог Брда под османску власт 1455, отишао је у Смедерево, где му је деспот Ђурађ са сином Лазаром подарио на доживотно уживање манастир Св. Ђорђа на Враћевшници. Након што је Мехмед II Освајач заузео Смедерево 1459, В. је напустио престоницу и повукао се у манастир Св. Павла на Светој Гори, где је вероватно и окончао живот.

ИЗВОРИ: Љ. Стојановић, Стари српски записи и натписи, I, Бг --– Ср. Карловци 1935; Р. Михаљчић, „Прилог дипломатару, Даровнице властеоске породице Вукосавић", ИГ, 1976, 1--1–2, 103; Ђ. Трифуновић (прир.), Стефан Лазаревић, књижевни радови, Бг 1979; А. Младеновић, Повеље и писма деспота Стефана, Бг 2007.

ЛИТЕРАТУРА: Ђ. Сп. Радојичић, „О поменику Богородице Љевишке", Старинар, 1940, XV, 49; М. Спремић, Деспот Ђурађ Бранковић и његово доба, Бг 1994; С. Вуковић, Српски јерарси од IX до XX века, Бг--–Пг--–Краг. 1996.

М.арко Шуица

 

*Текст је објављен у књизи II тома Српске енциклопедије (2013)