ВЕНДЕЛ, Херман

ВЕНДЕЛ, Херман (Wendel, Hermann), историчар, књижевник, публициста (Мец, 8. III 1884 -- Париз, 3. X 1936). Образовао се под утицајем немачке и француске културе и језика, гимназију завршио у Мецу. Студирао историју и филозофију у Минхену. Као присталица радничког покрета, 1905. постао је члан Социјалдемократске партије Немачке, прекинуо студије, активно се бавио публицистиком, сарађивао у листовима социјалдемократске оријентације, од 1912. до 1918. био посланик у Рајхстагу. У том периоду објавио је монографије о А. Бебелу (Берлин 1913) и Х. Хајнеу (Дрезден 1916). Истовремено се све интензивније бавио историјом и културом Јужних Словена и њиховим покретом у борби за слободу. Од 1909. сваке године долазио у Србију, а 1912. као дописник из Београда устао у одбрану Србије, желећи да необавештено немачко читалаштво стекне објективну слику о комплексности јужнословенских односа (Aus und über Südslawien, Berlin 1920; Aus dem südslawischen Risorgimento, Gotha 1921; Südslawische Silhouetten, Frankfurt/M. 1924; Die Habsburger und die Südslawenfrage, Leipzig 1924; Бг 1992). Упознао је знамените личности српског јавног, културног и политичког живота (Д. Туцовића, Д. Поповића, В. Стајића, С. Станојевића) и водио с њима преписку. Спис С. Станојевића Убиство аустријског престолонаследника Фердинанда превео је на немачки (Frankfurt/M. 1923). Сарађивао је у Политици, Времену, ЛМС, СКГ, Новој Европи. Основао 1921. Немачко-југословенско друштво за културно зближавање. За почасног члана Матице српске изабран 1922, а 1929. за почасног доктора Београдског универзитета. У капиталном делу, Der Kampf der Südslawen um Freiheit und Einheit (Frankfurt/M. 1925; Борба Југословена за слободу и јединство, Бг 1925; Бг 1991), дао је преглед историјата идеја и покрета за слободу код Јужних Словена, наглашавајући удео српског народа до стварања Југославије 1918. Политичке односе између Србије и Пруске приказао је у студији Bismarck und Serbien im Jahre 1866 (Berlin 1927), користећи неистражену пруску, аустријску и српску архивску грађу. Одужио се и француској историји монографијом о Дантону (Берлин 1930) и списима о Француској револуцији. С доласком Хитлера на власт отишао у емиграцију.

ДЕЛА: Südosteuropäische Fragen, Berlin 1918; Aus drei Kulturen, Berlin 1922; Von Belgrad bis Buccari, Frankfurt/M. 1922 (Путовање по Црној Гори, Западној Србији, Босни, Херцеговини и Далмацији, Пг 2010).

ЛИТЕРАТУРА: В. Ћоровић, „Борба за слободу и јединство", СКГ, 1925, 16; Ј. Алтмајер, „Х. В.", СКГ, 1936, 49, 4; Ж. П. Јовановић, „Х. В. (1884--1936)" (библ.), СКГ, 1936, 49, 4; В. Ћоровић, „Х. В.", Страни преглед, 1936−1937, 7--8, 1--4; „Х. В. (1884--1936)", АПДН, 1937, 27, 34 (51), 1; П. Слијепчевић, О њемачкој књижевности и култури, Сар. 1980; Т. Бекић, „Х. В. и његов спис Хабзбурговци и јужнословенско питање", Трећи програм Радио-Београда, 1992, 92--95, 1--4; „Писма Х. В. Васи Стајићу и Станоју Станојевићу", ЗМСИ, 1993, 47--48; „Х. В. и његов спис ‚Сарајевски атентат'", Настава и историја, 2007, 5; „Х. В. и његова посредничка улога између нас и Немаца", ЛМС, 2008, 482, 1--2.

О. Бекић