ВЕЛТ ДЕР СЛАВЕН

ВЕЛТ ДЕР СЛАВЕН (Welt der Slaven), интернационални полугодишњи спис за славистику (Internationale Halbjahresschrift für Slavistik). Часопис је у Минхену 1956. покренуо Е. Кошмидер (Koschmieder). Као што наслов упућује (Свијет Словена), намијењен је студијама и рецензијама о словенским језицима, књижевностима и културама. Објављује радове на њемачком, енглеском, руском и француском. Србистичке теме су заступљене у прилозима истакнутих српских филолога или слависта са стране. Од првог годишта сарађују А. Белић, П. Ивић, И. Поповић и Ђ. Сп. Радојичић (питања језичких релација, етимологија и географија, роман о Тристраму и Изолди у старосрпској традицији). Српска тематика се такође укључује у јужнословенске или словенске оквире (Д. Чижевски, М. Гаваци и др.), док је видније заступљена око 1964/65, свакако и у вези с годишњицом Вукове смрти (јужнословенске баладе, варијанте пјесама о Бановићу, више радова о В. Караџићу и др.). Међу страним славистима који пишу о српској књижевности су Р. Лауер (Л. Костић), Х. Релинг (о сарадњи В. Герхарда и С. М. Сарајлије). Међу истакнутим ауторима србистичких прилога у овом периоду су М. Мојашевић, А. Шмаус (више радова о Д. Обрадовићу, о бугарштицама), Ј. Матл, С. Костић, М. Браун; Д. Живковић објављује рад о европским оквирима српске књижевности (1977). Објављују се рецензије или прегледи радова о српској књижевности у нашој средини (Р. Д. Клуге, 1969; З. Константиновић о књигама Д. Вученова и Д. Живковића, 1971); Б. Шулце о типу „младе прозе" у српској литератури од 50-их до 70-их година (1983). Такође је више радова о И. Андрићу (1982). О српској језичкој и усменој традицији пишу Х. Кајперт (1998), Д. Буркхарт (1995), Г. Шуберт (1999). С почетком XXI в. улази у часопис нова генерација слависта-србиста (св. за 2003: реферати Р. Ходела, Р. Хансен-Кокоруш, А. Рихтер и др.: о М. Црњанском, Ф. Давиду, Д. Албахарију, Д. Кишу).

Д. Иванић