ВЕЛМАНС, Тања

ВЕЛМАНС, Тања, историчар уметности (Софија, 6. I 1928). Бугарка по пореклу, дошла је у Француску 1961, уписала студије и потом стекла докторат „трећег степена" (магистратуру) код Андреа Грабара. У престижни CNRS (Centre National de la Recherche Scientifique --– Национални центар за научна истраживања) дошла је 1964. Државни докторат одбранила је 1974. такође код Грабара. Тај рад објављен је под насловом Les peintures byzantines à la fin du Moyen Âge (Paris 1977). У периоду 1976--1976–1981. држала је семинар о византијској уметности на Школи за високе студије друштвених наука, a као ванредни професор предавала је на Сорбони 1976--1976–1986. Посебно је значајан њен рад на уређивању еминентих часописа Cahiers Archéologiques (1979--1979–1996) и Cahiers Balkaniques --– Histoire de l'art, који је покренула 1981.

Већ на почетку своје научне каријере В. се упознала са српском средњовековном уметношћу радећи на фототеци коју је у Паризу почетком ХХ в. оставио Габријел Мије снимајући средњовековни живопис најзначајнијих споменика у Србији и данашњој Македонији. Најрепрезентативнији део те фотодокументације публикован је у четири тома, за чију је последњу књигу (1969) В. написала уводни текст. Резултате својих истраживања излагала је на међународним скуповима одржаним у Београду, посвећеним Сопоћанима (1965), моравским споменицима (1968), Грачаници (1973) и Дечанима (1985). У сарадњи са Грабаром, 1968. објавила je албум Сопоћана. Као уредница Cahiers Balkaniques --– Histoire de l'art, 31. број часописа (2000) готово је у целини посветила ауторима млађе и средње генерације из Србије. Изучавала је уметничке токове цариградске уметности и њене одјеке на Балкану, као и уметност рубних области Византије (Кавказ, Грузија, Сирија, Египат, Етиопија). Осим зидног сликарства, проучавала је и византијске иконе и минијатуре. Као гостујући професор одржала је већи број предавања на универзитетима од САД-а до Јапана. Објавила је петнаестак самосталних и десетак коауторских књига, као и више десетина стручних чланака. Њене синтезе о византијској уметности попут Rayonnement de Byzance (и В. Кораћ, М. Шупут, Париз 1999) представљају је као ауторку која се на комуникативан начин обраћа читаоцу. Почасни је директор CNRS у Паризу, члан Европске Академије наука, књижевности и уметности, члан више научних удружења у Паризу и научног савета Центра за истраживања „Професор Иван Дујчев" у Софији.

А.лександра Давидов Темерински

 

*Текст је објављен у књизи II тома Српске енциклопедије (2013)