ВЕЉКОВИЋ, Велимир

ВЕЉКОВИЋ, Велимир, генерал (Лужнице код Крагујевца, 1881 -- Београд, 1. VI 1936). Шест разреда гимназије завршио је у Крагујевцу, а Војну академију у Београду (1900--1903). За пешадијског потпоручника произведен је 1903, за артиљеријског поручника 1909; капетан II класе постао је 1913, капетан I класе 1914, мајор 1915, потпуковник 1920, пуковник 1924, а бригадни генерал 1930. Служио је у Крагујевцу и Београду. По завршетку Војне академије служио је као водник у XIX и XI пешадијском пуку у Крагујевцу. На своју молбу преведен је 1907. на службу у артиљерију, у IV артиљеријски пук „Танаско Рајић". Током 1911. постављен је за водника и наставника Ђачке батерије, а потом враћен на службу у IV артиљеријски пук. У балканским ратовима 1912--1913. био је командир пољске батерије у овом пуку. На истом положају затекао га је и I светски рат. Посебну ревност у служби испољио је у борбама током 1915. На Солунском фронту 1916. постављен је за командира брдске батерије у истом пуку. Приликом пробоја Солунског фронта његова батерија учествовала је у борбама у садејству са XI пешадијским пуком. После ослобођења постављен је за команданта дивизиона у IV артиљеријском пуку (1919). Две године касније, постао је помоћник команданта подофицирске школе, а 1924. командант XVIII артиљеријског пука. Командант Шумадијског артиљеријског пука постаје 1927. Од 1930. до 1934. био је ађутант краља Александра Карађорђевића, а потом је, до смрти, обављао дужност начелника артиљерије Шумадијске дивизијске области. Одликован је: Карађорђевом звездом са мачевима IV реда, орденом Белог орла са мачевима III и IV реда, орденом Светог Саве, Златном медаљом за храброст, француским Ратним крстом са палмом и бугарским Орденом за војничке заслуге. Сахрањен је у Крагујевцу.

ИЗВОР: Шематизам Србије, 1903--1914.

ЛИТЕРАТУРА: Споменица седамдесетпетогодишњице Војне академије 1850--1925, Бг 1925; Политика, 3. VI 1930; 4. VI 1930; Време, 18. XII 1930; Споменица о IV југословенском конгресу трезвености, Бг 1931; Споменица мушке гимназије у Крагујевцу 1833--1933, Краг. 1934.

Ђ. Ђурић