ВЕЉКОВИЋ, Стојан

ВЕЉКОВИЋ, Стојан, државник, правник, универзитетски професор (Параћин, јануар 1831 -- Београд, 22. IV 1925). Вељковићи су потомци кнеза Параћинске нахије Вељка Миљковића, a Стојан је син пуковника Јована Вељковића који је био и попечитељ правосуђа и државни саветник. Имао је синове Војислава и Јована. В. је гимназију завршио у Београду 1848. и потом отишао у Немачку на студије права, да би у Хајделбергу докторирао и вратио се у отаџбину 1855. Редовни професор римског, кривичног и трговинског правa на Лицеју и Великој школи био је 1856--1864. Због својих либералних идеја 1864. постављен је за судију Ваљевског окружног суда. Из Ваљева је премештен у Јагодину за председника суда. После смрти кнеза Михаила је рехабилитован и учествовао је у изради Устава из 1869, а тада је био и министар правде у Влади Радивоја Милојковића, па у Влади Миливоја Блазнавца образованој 1872. остаје министар правде до 1873, да би 1874. био постављен за председника Апелационог суда. И трећи пут је био министар правде у Влади Јована Ристића од 1878. до 1880. Након пада Владе повукао се из јавног живота све до 1894. када је постављен за потпредседника Државног савета, а 1897. за председника Касационог суда. Пензионисан је 1901. и постављен након две године за првог потпредседника Сената. После укидања Сената 1903. више није учествовао у јавном животу. Био је члан Либералне странке. Сматра се за једног од истакнутијих представника наше правне науке, посебно због дела Објашњење Трговачког законика, које је дуго било главно дело из области српског трговачког права. Као министар правде заслужан је за доношење Закона о пороти и старатељству и Закона о уређењу аграрних одношаја у новоослобођеним пределима. Био је редовни члан Друштва српске словесности (1857--1864), Српског ученог друштва од 1869. и почасни члан Српске краљевске академије од 1899. Аутор је више чланака из области права које је објављивао у Јединству, Србским новинама и др., а у Гласнику Друштва србске словесности за 1857. публиковао је чланак О хапсанама (затворницама).

ДЕЛА: Беседа којом је Стојан Јов. Вељковић у Лицеју К. С. своја предавања отвориo, Бг 1856; О казнитељном поступку судском на основу устмености и јавности, Бг 1860; О пороти (Јury), Бг 1860; Нешто о задатку касационог суда, Бг 1865; Објашњење трговачког законика за Књажество Србију, св. 1--2, Бг 1866; Још нешто о касационој власти или одговор А.[ћиму] Чумићу, Бг 1867; Какву ћемо пороту?, Бг 1871.

ЛИТЕРАТУРА: Ж. Живановић, „Д-р Стојан Вељковић", СКГ, н.с. 1925, XV/1; В. Јовановић, „Др Стојан Ј. Вељковић: објашњење Трговачког законика за Књажество Србију", Научно наслеђе Правног факултета у Београду 1841--1941, Бг 1994; Љ. Кандић, Ј. Даниловић, Историја Правног факултета (1808--1905), I, Бг 1997; М. Јовановић Стоимировић, Силуете старог Београда, Бг 2008.

С. Мирчов