ВЕЉКОВИЋ, Јован

ВЕЉКОВИЋ, Јован, војни комесар, министар (Параћин, 1795 --– Београд, 2. V 1874). Као капетан Параћинског среза учествовао је активно у прикључењу шест нахија Србији, током зиме и пролећа 1833, нарочито сокобањског краја. Заједно са Ђорђем Протићем исте године представљао је кнеза Милоша у комисији за разграничење са Турском. Био је најпре 1835. исправник (старешина) Исправничества бањског, а затим 1836. и Алексиначког округа. За време Милетине буне 1835, био је један од њених главних организатора у Параћинском округу. Као војни комесар решавао је 1837. пограничне спорове у околини Ниша и у Крушевачком округу. Налазио се на списку чланова Савета од 21 лица, који је достављен кнезу Милошу фебруара 1839. а указом од 1. марта постављен је за судију Апелационог суда. Ухапшен је у Крагујевцу за време Јованове буне када је покушао да умири побуњене војнике. Пуштен је одмах по смиривању побуне. Био је члан делегације која је у марту 1840. у Алексинцу дочекала кнеза Михаила приликом његовог доласка у Србију. Скупштина од 3. VIII 1840. оптужила га је као једног од главних кнежевих противника, што га је навело да напусти службу. Постављен је за председника суда Крушевачког округа 1842. Био је један од организатора Вучићеве буне у Моравском округу. Под оптужбом да је знао за припремање Тенкине завере 1857. дао је оставку на чланство у Савету. Враћен је у Савет 1858. после Етем-пашине мисије и именован за попечитеља финансија. Ову дужност обављао је до 1859, када се повратком кнеза Милоша у Србију окончава његова политичка каријера. Знао је турски језик и био одликован турским орденом Нишан ифтихар. Испевана је и једна песма у његову част, публикована у листу Подунавка 1846. Син Стојан био је политичар и професор права на Лицеју.

ИЗВОРИ: Б. Перуничић, Алексинац и околина, Бг 1978; Љ. Поповић, Шематизам Кнежевине Србије 1839--1839–1851, Бг 1999.

ЛИТЕРАТУРА: Ј. Продановић, Историја политичких странака и струја у Србији, I, Бг 1947; Р. Љушић, Кнежевина Србија 1830-1839, Бг 2004.

У.рош Татић

 

*Текст је објављен у књизи II тома Српске енциклопедије (2013)