ВЕЛИСАВЉЕВИЋ, Власта

ВЕЛИСАВЉЕВИЋ, Власта, глумац (Београд, 28. VII 1926). Заинтересован за глуму, 1938. ступио на сцену Дечјег позоришта „Рода" под управом Гите Нушић Предић. Одмах после II светског рата уписао се на тек основану Академију, где је заједно са Оливером Марковић, Босиљком Боци, Предрагом Лаковићем, Олгицом Станисављевић и Властимиром Ђузом Стојиљковићем чинио прву класу Мате Милошевића (асистенти Соја Јовановић и Мирослав Беловић). Прва студентска премијера те генерације, Повлачење Мирка Божића, била је на сцени Београдског драмског позоришта 1951. Након трогодишњег издржавања казне на Голом отоку добио је ангажман у Мостару и Тузли. По повратку у Београд играо је у Београдском драмском позоришту. Представом Кад су цветале тикве (Д. Михаиловић), а на позив Бојана Ступице, 1969. прешао у стални ангажман у Југословенском драмском позоришту. Посебно је запажен као Полоније (В. Шекспир, Хамлет), Ферајон (Ж. Фејдо, Буба у уху), Монахов (М. Горки, Варвари), Председник клуба (Б. Нушић, Мистер Долар), Џејмс Дејли (Д. Милер, Ех, то време такмичења), Михајло Васиљев (М. Горки, Васа Железнова), Анта (Б. Нушић, Покојник), Липутин (Ф. М. Достојевски, Зли дуси), Андулин (Н. Гогољ, Ревизор), Јунуз Ефендија (В. Огњеновић, Девојка модре косе), Корошец (С. Селенић, Кнез Павле), Господин Анџољери (Т. Ман, Марио и мађионичар), Фабјен (В. Шекспир, Богојављенска ноћ) и Отац (С. Шепард, Луди од љубави). Тумачио низ улога у ТВ драмама и серијама, сарађивао са Миланом Гутовићем у чувеном „Кабареу". За доживотног члана ЈДП проглашен је 1993. Давну жељу да заигра у Атељеу 212 остварио му је 2000. редитељ Александар Поповски улогом Господина у метроу (Б. М. Колтес, Роберто Цуко). Прву филмску улогу добио је 2002. у Малој ноћној музици Дејана Зечевића, за коју је награђен на Филмском фестивалу у Нишу.

ЛИТЕРАТУРА: П. Волк, Илузије на Цветном тргу, Бг 1997; Београдско глумиште, Бг 2001.

А. Милошевић