ВЕЛИСАВЉЕВИЋ, Ђорђе

ВЕЛИСАВЉЕВИЋ, Ђорђе, банкар, добротвор (Велики Бечкерек / Зрењанин, 23. IV 1864 --– Загреб, 20. IX 1935). Потекао из породице сапунџије, похађао гимназију у родном месту и Марову трговачку школу у Љубљани. По завршетку школовања прешао у Београд и запослио се као књиговођа у старој, угледној фирми „Месаровић и Павловић". Затим је ступио у службу Народне банке. Као вредан и савестан чиновник, о државном трошку је послат у Немачку са задатком да проучи устројство државне класне лутрије. Искуство које је стекао у иностранству помогло му је да оснује класну лутрију у Србији (1890). Њом је управљао пет година. Када је у Загребу (1895) основана Српска банка, уз посредовање радикалског првака Косте Таушановића понуђено му је, као истакнутом финансијском стручњаку који је финансије специјализовао у Шведској, место првог генералног директора. Прихвативши ту дужност, на челу Српске банке остао је све до смрти. Био је председник Савеза новчаних и осигуравајућих завода у Загребу и члан управе Опћег осигуравајућег д. д. „Сава" у Загребу. Заинтересован за поморство, као председник бродарског друштва „Оцеанија" на Сушаку, члан Управног одбора бродарског друштва Југословенски лојд и паробродског д. д. у Сплиту, настојао је да допринесе његовом развитку. Учествовао је у српском привредном покрету, који су иницирали и водили оснивачи Српске банке: био је један од утемељивача Српског привредног друштва „Привредник", члан његове Управе и Патроната, као и један од оснивача Савеза српских земљорадничких задруга у Аустроугарској, заједно са Аћимом Ђермановићем саставивши правила за оснивање и деловање задруга; ушао је у први Управни одбор Централне касе српских привредних задруга. Као повереник српске владе, омогућавао је достављање новчаних средстава преко Српске банке, потребних за националну акцију у Босни и Херцеговини. Имовину је завештао „Привреднику" и Друштву за васпитање и заштиту деце. Одликован је орденима Белог орла и Св. Саве.

ЛИТЕРАТУРА: Споменица о Привредниковој 25-годишњици, 1897--1897–1923, Бг 1923; Д. Ђорђевић, Царински рат Аустро-Угарске и Србије 1906--1906–1911, Бг 1962; Н. Л. Гаћеша, „Српско задругарство у Хрватској и Славонији од 1897. до 1918", у: В. Крестић (ур.), Зборник о Србима у Хрватској, 1, Бг 1989; Ј. С. Радојчић, Срби: Српска Крајина, Славонија, Далмација, Хрватска: биографски лексикон, Бг 1994; П. В. Крестић, Српско привредно друштво „Привредник" (1897--1897–1918), Бг 2002; Н. Л. Гаћеша, Српско привредно друштво „Привредник" (1914--1914–1997), Н. Сад 2004; Н. Румењак, Политичка и друштвена елита Срба у Хрватској поткрај 19. стољећа. Успон и пад Српског клуба, Зг 2005; С. Божић, Срби у Хрватској 1918--1918–1929, Бг 2008.

С.офија Божић

 

*Текст је објављен у књизи II тома Српске енциклопедије (2013)