ВЕЛИКИ СЕМПЕТЕР

ВЕЛИКИ СЕМПЕТЕР (Sânpetru Mare), у народном говору Семпетар, село у Румунији, у Банату, на северозападу Тамишке жупаније, око 5 км јужно од реке Мориш. Кроз село протиче његов фосилни ток Аранка и пролази пут Арад -- Велики Семиклуш, а железничка пруга истог правца је уз његову јужну ивицу. Арад је 48 км североисточно. В. С. је средиште општине којој припада и суседно село Игриш. Први помени о селу су из 1333 (Sanctus Petrus), 1558 (Velika Szent-Peter) и 1690 (Ráczszentpéter). Касније се ту помињу и села или заселци Велић, Фигед и Харангул. Први подаци о становништву су из 1557/58, а старинско становништво су били Срби и Румуни. Тада је било 16 кућа. Крајем XVIII в. иселио се највећи део Румуна, а насељавају се Немци. Они су се иселили после II светског рата, a поново се насељавају Румуни. Године 1831. било је 3.065 становника, а 1865. 4.439. Године 1938. Срби су чинили 77,9% популације. Године 2002. било је 2.105 становника и 520 (24,7%) Срба. Редослед српских свештеника постоји од 1727, а савремена зграда цркве је из 1779. Иконостас су осликали Никола Алексић и Павле Петровић. Римокатоличка црква је из 1889, а румунска православна богомоља из 1942. Српска вероисповедна школа је из 1740, а немачка основна школа из 1864. Румунска школа, сада једина у селу, саграђена је 1940. и у њој постоји настава на српском језику у прва четири разреда, коју похађа седам ученика. Српска Ратарска читаоница је основана 1926, Спорт-клуб „Делија" 1928, а Црквено певачко друштво „Лира" 1933.

ЛИТЕРАТУРА: Handbuch der Wojwodschaft Serbien und des Temeser Banates sammt der Militärgränze für das Jahr 1854, Temesvar 1855; Љ. Степанов, „Велики Семпетар", у: Из села у село, Букурешт 1985; Д. Батањац, Српски Свети Петар, Бг 1997.

С. Бугарски