ВЕЛИКИ ГРАДАЦ

ВЕЛИКИ ГРАДАЦ, утврђење које се налазило 2 км узводно од Поречке реке, у средишту области Пореч, на месту где је данас изграђен Доњи Милановац. Подигнуто је на десној обали потока Папренице, око 200 м од Дунава. Прва археолошка истраживања обављена су 1958, а потом у периоду између 1960. и 1967. Најстарије утврђење, приближно квадратне основе, подигнуто је у I в. Сличан облик, уз обнове и доградње, фортификација је задржала до касног средњег века, при чему су највеће грађевинске интервенције извршене у раздобљу III--III–IV в. и у рановизантијско доба. Приликом истраживања откривени су остаци грађевина из римског, рановизантијског и средњовековног доба. Утврђење је последњи пут обновљено у X--X–XI в. Тада су подигнути и обновљени стамбени објекти, као и две цркве, унутар бедема. Установљена су два хоризонта становања у средњовековном насељу, старији из X в. и млађи из XI в., са остацима кућа и релативно бројним археолошким налазима, пре свега грнчарије. Око једнобродне рановизантијске цркве, обновљене у средњем веку, образовала се пространа некропола, на којој је сахрањивање вршено у раздобљу XI--XI–XII в. Откривено је укупно 119 гробова, од тога 14 унутар цркве. Гробови су укопавани на редове, правилно оријентисани у правцу запад--–исток. Покојници су полагани у гробне раке без конструкције или у укопе ограђене каменом или опеком у сухозиду. Гробни инвентар чини претежно накит, пре свега наушнице, ниске од стаклених перли, наруквице и прстење.

ЛИТЕРАТУРА: Д. Минић, „Средњовековна некропола на Великом Градцу код Доњег Милановца", Старинар, 1969, 20; М. Јанковић, Средњовековно насеље на Великом Градцу у X-X–XI веку, Бг 1981; Д. Радичевић, „Ка прецизнијем датовању средњовековног гробља на Великом Градцу", ГСАД, 2007, 23.

В.есна Бикић

 

*Текст је објављен у књизи II тома Српске енциклопедије (2013)