ВЕЛИКА СРБИЈА

ВЕЛИКА СРБИЈА, информативно-политички лист који је излазио у Београду недељно од 26. I 1888 (на дан Св. Саве, по старом календару) до 14. IV 1893. Од броја 26 1890. до 11. X 1892. излазиo je као орган лиге „Велика Србија", а потом „Српског уједињења и словенске узајамности". Власник и уредник био је књижевник Стеван Владислав Каћански, a штампан je код Задруге штампарских радника. Био је добро уређиван, а служио је идеји ослобођења целога српскога народа (у Турској и Аустрији).

М.илица Кисић

Због антиаустријског става и проаустријске политике режима уредник је допао затвора (1888), а лист забрањиван и цензурисан. За време шестомесечног затвора уређивање је преузео његов син, Владислав Ст. Каћански, који је после очеве смрти наставио тај посао. Доносио је родољубиве и пригодне песме С. В. Каћанског, те његове пубицистичке чланке (уводнике, под псеудонимом Стари Бард). Међу истакнутијим сарадницима били су Д. Ј. Илић (песме, фељтони, политички чланци, преводи), М. Бан, Ј. Веселиновић, Б. Нушић, Вл. Јовановић, В. Пелагић и др. Поводом смрти Каћанског огласио се у листу стиховима В. Ј. Илић. Осим домаћих писаца доста су објављивани преводи, особито из руске (Толстој, Достојевски), али и из других књижевности (А. Доде, П. Мериме, Е. А. По, Кастелнуово, Де Амичис). Лист је такође богат етнографским материјалом. Огласи, позиви на претплату, прикази, некролози (О. Утјешеновићу-Острожинском, Н. Радонићу, Ј. Бошковићу, Л. Лазаревићу, М. Илићу) такође указују на пажњу посвећивану књижевности и збивањима у српској култури. В. С. је, упркос знатној популарности, у условима партијски подељене публике и режимских препрека, престала да излази.

Д.ушан Иванић

У листу су бележена најважнија дешавања у Србији, доношене су вести из иностранства (из Сарајева, Цетиња, Петрограда, Цариграда), повремено текстови о неким историјским догађајима или знаменитим личностима. Лист је доносио и изводе из стране штампе, књижевне вести, приказе, позоришне вести. У оквиру В. С. су скоро од самог почетка постојале редовне рубрике, прво само „Листак", а затим и „Подлистак" у којима су објаљивани књижевни радови.

После десет година паузе, 15. VIII 1903, покренут је истоимени лист, који је наставио традицију В. С. из претходног периода. Лист је тада излазио свакодневно, а последњи сачувани број штампан је 3. децембра исте године. Покренуо га је и као власник и уредник издавао Драгутин Ј. Илић, који је у првом броју своје читаоце обавестио да В. С. ступа у нови живот са истим идејама и обележјем са којим се појавила „под руком честитог Ст. Вл. Каћанског Старога Барда". У Београду је 1996, у издању Војислава Шешеља и главног и одговорног уредника Синише Аксентијевића објављен репринт В. С.

С.лавица Мереник

ЛИТЕРАТУРА: М. Кашанин, „С. В. Каћански", у: Целокупна дела, Бг б. г.; М. Јовановић Стојимировић, Силуете старог Београда, Бг 1971; Ј. Д. Митровић, Грађа за историју и библиографију српске периодике до 1920. године, Бг 1984; Г. Ковијанић, Драгутин Ј. Илић, Бг 1991; М. Кисић, Б. Булатовић, Српска штампа: 1768--1768–1995, Бг 1996; Српска библиографија. Периодика: 1768--1768–2005, 1, Бг 2011.

 

*Текст је објављен у књизи II тома Српске енциклопедије (2013)