ВЕЛИКА МОШТАНИЦА

ВЕЛИКА МОШТАНИЦА, село у Посавини, на платоу југозападно од долине Остружничке реке, 27 км југозападно од Београда. Припада општини Чукарица. Локалним путевима повезано је с Ибарском магистралом на истоку и путем за Обреновац на западу. Насеље је збијеног типа на висинама 150--150–230 м н.в., развија се дуж локалних путева, па су формирани радијалан облик основе и распоред улица. Простире се на великој дужини и спојено је са суседним селима. У историјским изворима помиње се од 1528. Староседеоци села су пореклом из Груже, Лике, околине Ужица, Врања и са Косова. Током последње три деценије XX в. број становника је порастао, упоредо с еволуцијом села у приградско насеље Београда. Године 1971. било је 2.417 становника, 2002. 3.210, а 2011. 3.490 житеља (95,6% Срба). Пољопривредом се бавило само 4,4% активног становништва, док су остали били оријентисани на неаграрна занимања. У околним градовима радило је 78,4% активног становништва. У селу су православна црква, основна школа, амбуланта, пошта и месна канцеларија.

С.рбољуб Ђ. Стаменковић

Према историјским изворима из XVIII в. и према народном предању у В. М. је постојао манастир који је уништен након Кочине крајине. Црква која се данас налази у селу посвећена је Рождеству Пресвете Богородице и подигнута је 1858, за време владе кнеза Александра Карађорђевића и митрополита српског Петра, трудом моштаничког свештеника Теофила Сандића, тутора Вујице Табаковића, надлежних световних власти и мештана, о чему сведочи плоча с натписом на северном зиду наоса цркве. Реч је о једнобродној грађевини с полукружном апсидом, две полукружне певнице и припратом са звоником. Зидана је од опеке у кречном малтеру и омалтерисана је споља и изнутра. Унутрашњост храма подељена је на олтар, певнички простор, наос и припрату. Саграђена средином XIX в. у духу традиције српске сакралне архитектуре, представља значајан пример развоја градитељства свог времена и средине у којој је настала.

Иконостас цркве осликан је 1906. На икони Архиђакона Стефана налазе се иницијали сликара ,,О. Д. 1906", па се претпоставља да је сликар иконостаса вероватно Душан Обреновић. У цркви се чувају ретка дела сликарства и златарства, као и књишко-архивски предмети из прве половине и средине XIX в. Међу њима су и дела сликара Георгија Бакаловића, Димитрија Посниковића, Илије Петровића, као и иконе српских зографа из прве половине XIX в. Надгробни споменици у порти цркве (укупно 128) познати су под називом Борачко гробље. Посвећени су житељима насеља и околине, погинулим у ратовима 1876--1876–1878, 1883--1883–1885, балканским ратовима, као и у I и II светском рату. У низу некропола у сеоским портама на подручју Београда, Борачко гробље представља јединствену споменичку целину меморијалног карактера.

Ан.а Костић

ЛИТЕРАТУРА: Православна српска црква у Краљевини Србији, Бг 1895; Б. Вујовић, Српске иконе XIX века, Бг 1969; Црквени споменици на подручју града Београда, Бг 1973; М. Миловић, „Борачко гробље y црквеној порти y Великој Моштаници", Саопштења, 1983, XV; Б. Вујовић, Уметност обновљене Србије 1791--1791–1848, Бг 1986; Географска енциклопедија насеља Србије, I, Бг 2001; Н. Макуљевић, Црквена уметност у Краљевини Србији (1882--1882–1914), Бг 2007.

 

*Текст је објављен у књизи II тома Српске енциклопедије (2013)