ВЕЛИКА КРСНА

ВЕЛИКА КРСНА, село у северозападном делу Шумадије, северно од долине реке Велики Луг (слив Велике Мораве), на локалном путу који спаја општински центар Младеновац (15 км) са селима североисточно од њега. Насеље је збијеног типа саграђено на брдовитом терену висина 160--280 м. Долинама изворишних кракова реке Коњовац (изворишни део Малог Луга, слив Велике Мораве) издељено је на више издвојених делова, а сви они имају основе неправилних облика и извијене или мрежасто распоређене улице. Кроз централни део насеља пролази друм. Писани подаци о селу почињу од почетка XVIII в., а староседеоци су досељени из Црне Горе, Старог Влаха, источне Србије, Бугарске и са Пештера. После II светског рата настала је депопулација, која је број становника смањила за две петине. Године 1948. било је 4.669 становника, 2002. 3.253, а 2011. 2.693 (97,2% Србa). Пољопривредом се бавило 49,9% активног становништва. Међу неаграрним становништвом највише је запослених у индустрији (28,3%), а велик број људи ради у другим местима (43,9%). У селу су црква, основна школа, амбуланта, дом културе, млин, пекара и погон за израду картонске амбалаже.

С. Ђ. Стаменковић

Црква Рођења Пресвете Богородице у В. К. грађена је од 1889. до 1901. Аутор плана храма je Душан Живановић, ученик бечког професора Теофила Ханзена, чија су остварења значајно утицала на стварање националног стила у српској архитектури. Црква има основу у облику слободног крста. Изнад пресека кракова крста уздиже се купола. Фасаде цркве декорисане су низом слепих ниша на којима се истичу истористички обликовани прозорски отвори. Архитектонско решење цркве спада у оквире ханзенатике у српској архитектури XIX в. Иконостас у цркви дар је краљице Драге Обреновић, а иконе је сликао монах Рафаило Момчиловић, у стилу руског црквеног сликарства с краја XIX в. Програм олтарске преграде припада сведеном истористичком типу иконостаса, са представом Васкрсења Христовог, окруженог јеванђелистима у медаљонима. У зони празника су четири сцене Великих празникa, Св. Симеон и Св. Сава, док је централна икона Св. Тројице. Иконе Христа, Богородице, Рођења Пресвете Богородице и Св. Јована Крститеља су престоне, на бочним дверима су Св. aрхиђакон Стефан и Анђео чувар, док је Тајна вечера изнад царских двери. Од посебног су значаја представe у првој зони, изнад крајњих бочних престоних икона. На њима су приказани краљ Александар Обреновић и вероватно краљица Драга. Краљ Александар има обличје средњовековног владара, што је јединствено решење у српској уметности. Сва је прилика да је ове владарске представе наручила краљица Драга као репрезентативне форме владарске пропаганде.

Н. Макуљевић

ЛИТЕРАТУРА: А. Кадијевић, Један век тражења националног стила у српској архитектури (средина XIX -- средина XX века), Бг 1997; У. Рајчевић, Рафаило (Георгије) Момчиловић, монах, сликар, мученик (1875--1941), Бг 1998; Географска енциклопедија насеља Србије, I, Бг 2001; Н. Макуљевић, Црквена уметност у Краљевини Србији (1882--1914), Бг 2007.