ВЕЛИКА БАРНА

ВЕЛИКА БАРНА, село у Хрватској, у Билогорско-бјеловарској жупанији, у саставу града Грубишно Поље. Оно је на југозападној подгорини планине Билогоре на десној страни долине реке Барна (слив Саве). Грубишно Поље је 5 км јужније, а спојени су локалним путем. Насеље чини улица дуга око 6 км и пружена уз контакт стрмијег и блаже нагнутог дела десне долинске стране, на висинама од 130 до 160 м. Године 1948. имало је 1.298 становника (51,8% Срба и 42,8% Хрвата). Године 1991. било је 729 становника (46% Срба и 43,8% Хрвата). До 2011. број становника је смањен на 333, првенствено због смањења броја Срба током хрватске војне операције „Олуја" 1995.

Као седиште православне парохије В. Б. се помиње већ у првој половини XVIII в. Парохијска црква Св. Марка, подигнута према неким изворима 1745, била је дрвена са солидним подзидом. Зидани храм у селу саграђен је 1844. Једнобродна дворанска црква има плитко избачену полукружну источну апсиду и интегрисани масивни звоник на западној фасади, са две слепе полукружно завршене нише које фланкирају прозор изнад портала. Бочне фасаде носе рафиниранију артикулацију у виду три дубоке четворостепено увучене полукружне нише, уоквирене пиластрима са једноставним капителима. У нишама бочних фасада смештени су полукружни прозори и северни бочни портал. Црква је у целости зидана опеком, укључујући и пандантивне сводове над наосом. Иконостас у цркви сликао је 1889. сликар и декоратер Марко Перош, професор Школe за умјетност и обрт у Загребу, који је често радио за православне цркве широм Хрватске. Његово црквено сликарство носи карактеристике академског фигуралног стила допуњеног сецесијском тежњом ка обнови византијског симболичко-декоративног система. Једноставна архитектоника иконостаса наглашене хоризонталне поделе са истакнутом централном вертикалом такође је типичан производ уметника и мајстора које је православна црква ангажовала посредством Обртне школе.

А.лександра Кучековић

ИЗВОР: Шематизам православне српске епархије Пакрачке, Пакрац 1898.

ЛИТЕРАТУРА: Д. Кашић, Српска насеља и цркве у сјеверној Хрватској и Славонији, Зг 1988; Лексикон насеља Хрватске, Зг 2004; С. Лучевњак, Фреске нашичке цркве и сликар Марко Перош, Нашице 2006.

 

*Текст је објављен у књизи II тома Српске енциклопедије (2013)