ВЕЛИЧКОВИЋ СВИЊАРЕВ, Миладин

ВЕЛИЧКОВИЋ СВИЊАРЕВ, Миладин, лекар, драмски писац, политичар (Стари Бечеј, 31. III 1877 -- Нови Сад, 2. VI 1929). Медицину дипломирао у Будимпешти 1903. После праксе у Будимпешти, био је лекар у Новом Саду. Шеф гинеколошко-акушерског одељења новосадске болнице постао је 1919, а имао је и приватну лекарску праксу. Учествовао је као добровољац у балканским ратовима и био управник војне болнице у Зајечару и Бољевцу. Један је од оснивача и први старешина Соколског друштва у Новом Саду. Био је и члан Санитетског савета Краљевине СХС, Дисциплинског суда Министарства социјалне политике, Управног одбора Друштва лекара Војводине, проширеног савета града Новог Сада, Обласног одбора Народне одбране и Књижевног савета Матице српске. Писао је чланке о штетности абортуса и алкохолизма, те био један од пионира у борби против рака у Југославији. Објавио је више књига из области гинекологије и акушерства. Аутор је драма за које је налазио инспирацију у својој лекарској пракси, али и једночинки са ратном и шаљивом тематиком. Мада нису имале литерарну снагу, његове драме су указивале на друштвена и социјална зла (алкохолизам, побачаји, опадање морала, деградација етичких норми), али и на путеве ка оздрављењу друштва. Српско народно позориште изводило је драму У хипнози (1914), драму у четири чина Мртав за све (1919) и шаљиву једночинку Ратна жена (1925). Његова најбоља драма Мамон, која је остала у рукопису под псеудонимом Милаковић М., стављена је на репертоар 1926. и 1928. Политичку каријеру почео је као присталица Радикалне странке Јаше Томића. Био је и народни посланик Народно-црквеног сабора на листи Српске народне радикалне странке. Незадовољан политиком Јаше Томића, основао је 1910. Српску народну странку. Издавао је политички лист Српство и био његов главни и одговорни уредник (1910--1911). После I светског рата изабран је за посланика Велике народне скупштине Војводине и за члана Великог народног савета, затим за члана Извршног одбора Српског народног одбора и члана уређивачког одбора гласила Српски лист, а након повратка у Народну радикалну странку постао је члан Редакционог одбора Заставе.

ДЕЛА: Ко је ђаво?, Н. Сад 1910; Матушева ракија, Н. Сад 1912; За отаџбину, Н. Сад 1913; Кад човек другом тражи доју, Н. Сад 1920; Задата реч, Н. Сад 1921; О неговању деце у првој години живота, Н. Сад б. г.; Поуке и савети породиљама, Н. Сад 1921; Аничина жртва, Н. Сад 1923; Основи науке о порођајима, Бг 1925.

ЛИТЕРАТУРА: А., „Мамон, комад у 3 чина од Дра Миладина С. Величковића", Радикал, Н. Сад, 1928, 43; Б. Берић, З. Мирковић, „Миладин Величковић-Свињарев, лекар и писац", Зборник радова XIX састанка Научног друштва за историју здравствене културе Југославије, Н. Сад 1968.

М. Лесковац