ВЕЈВОДА, Иван Иво

ВЕЈВОДА, Иван Иво, дипломата, политичар (Карловац, 13. XI 1911 --– Београд, 1. XII 1991). Завршио је Високу техничку школу у Прагу 1930, а члан Комунистичке партије Југославије постао је 1933. Учествовао је у Шпанском грађанском рату од 1937. до 1939, а у II светском рату од 1941. Током II светског рата је обављао дужности политичког комесара Приморско-горанског народноослободилачког партизанског одреда, Групе приморско-горанских народноослободилачких партизанских одреда и 5. оперативне зоне Хрватске, шефа Пропагандног одељења Главног штаба Хрватске и члана Пропагандног одељења ЗАВНОХ. По завршетку рата преведен је у резерву у чину пуковника. После рата је био директор „Танјуга", амбасадор у Бразилу (1952--1952–1955), Чехословачкој (1955--1955–1956), Великој Британији (1956--1956–1960), Италији (1962--1962–1967) и Француској (1967--1967–1971), помоћник државног секретара за иностране послове и члан Савета федерације. Важио је за једног од најспособнијих и најуспешнијих дипломата социјалистичке Југославије. Одликован је већим бројем југословенских ратних и мирнодопских одликовања, међу којима су Партизанска споменица 1941, Орден братства и јединства и Орден партизанске звезде.

ЛИТЕРАТУРА: ВЕ, 10, Бг 1975; Д. Бекић, Југославија у Хладном рату. Односи са великим силама, 1949--1949–1955, Зг 1988; Р. Петковић, Субјективна историја југословенске дипломатије, 1943--1943–1991, Бг 1995; Д. Богетић, Нова стратегија спољне политике Југославије 1956--1956–1961, Бг 2006.

А.лександар Животић

 

*Текст је објављен у књизи II тома Српске енциклопедије (2013)