ВЕГО, Марко

ВЕГО, Марко, археолог, историчар, епиграфичар (Чапљина, 8. I 1907 -- Сарајево, 26. II 1985). Завршио је Теолошки факултет у Фрајбургу 1931, а Филозофски факултет на групи за општу и националну историју у Загребу 1938. Од 1938. до 1944. радио је као професор историје у Државној реалној гимназији у Никшићу. У јесен 1944. прикључио се НОБ. По завршетку рата предавао је на учитељским курсевима у Требињу (1945--1946) и Сарајеву (1947--1949). Био је директор Гимназије у Мостару (1946--1947) и Учитељске школе у Сарајеву (1949--1950). Од 1950. до пензионисања 1965. радио је у Земаљском музеју у Сарајеву, најпре као директор (1950--1957), а потом као шеф Одсека за средњи век и начелник Археолошког одељења (1957--1965). Углавном се бавио проучавањем средњовековне прошлости Босне и Херцеговине. Највећи допринос науци дао је у радовима из области помоћних историјских наука -- епиграфике, нумизматике, палеографије, историјске топографије. Бавио се и археолошким ископавањима средњовековних некропола и споменика архитектуре. Из теренских истраживања настала су његова најзначајнија дела (Љубушки, Средњовјековни надгробни споменици Босне и Херцеговине VI, Сар. 1954; Насеља босанске средњевјековне државе, Сар. 1957; Хисторијска карта средњовјековне босанске државе, Сар. 1957; Зборник средњовјековних натписа Босне и Херцеговине, I--IV, Сар. 1962--1970). Писао је и радове из политичке и културне историје средњовековне босанске државе (Повијест Хумске земље (Херцеговине), Самобор 1937; Хисторија Броћна од најстаријих времена до турске окупације, Сар. 1961; Из историје средњовјековне Босне и Херцеговине, Сар. 1980; Постанак средњовјековне босанске државе, Сар. 1982). Огледао се и у темама везаним за каснији период (Дон Иван Мусић и Хрвати у Херцеговачком устанку 1875--1878. године, Сар. 1953; Хисторија Бротња од најстаријих времена до 1878. године, Читлук 1981).

ЛИТЕРАТУРА: Енциклопедија српске историографије, Бг 1997.

С. Рудић